Visoka cena pogrešne politike

Home Subotica Οικονομία Cultura Society Vox populi Slike Archive Contact

30.07.2010

Legeurópaibbnak lenni

Németh János

Tíz éve ítéli oda az elismerést egy belgrádi külvárosban bejegyzett civil szervezet. Eddig csupán demokraták, illetve európai mércékkel mérve is demokratikus elveket valló politikusokat tüntettek ki ezzel az elismeréssel. Legeurópaibb lett így elsőként dr. Zoran Đinđić, majd később Desimir Tošić, dr. Dragoljub Mićunović és mások is. Figyelemmel kísértem, persze, a díj odaítélése körüli ceremóniákat, a kommentárokat, hiszen ebben az országban minden apróságra, így a részletekre is oda kell figyelni. Elvégre az ördög éppen azokban a bizonyos részletekben rejtőzködik. Nem beszélve arról, hogy itt minden, de mindennek az ellenkezője is megtörténhet. Az ezzel kapcsolatos esélyek teljesen ...

Belföld | Magyar Szó Magyar Szó Fütyülővel a korrupció ellen Pártérdekek fölényben Tadić ne írja alá! Dinkić: Bér- és nyugdíjfeloldás Šoškić átvette Jelašićtól a bankkormányzói tisztséget Szabadka | Magyar Szó Magyar Szó Csődbe ment a Fidelinka Csak a karbantartásra jut Adóbevallás – nem átverés VÁLTOZIK AZ ÚTVONAL Stratégiai partnert keresnek Danas dnevne novine: Srbija Danas dnevne novine; vesti za 30/07/2010. Novo zemunsko šetalište Foto konkurs „Bahato parkiram“ Mila spremna za usvajanje Tri vikenda dobre zabave I Beograd ima Titovog fiću Donacija Roditeljskoj kući Besplatna škola tenisa na Paliluli Delegacija Komore italijansko-srpskih privrednika u Pirotskom okrugu Leskovčani traže stari način upisa u osnovne škole Opljačkana fabrika „Mačkatica“ u Surdulici

Visoka cena pogrešne politike

Subotica

piše: Neven Primorac

U petak (6. marta) popodne je u Kelebiji (Republika Mađarska) istoričar Mikloš Miškolci održao predavanje o događajima vezanim za kraj I svetskog rata. Granica koja je tada povučena je nakon više stotina godina zajedničke istorije razdvojila Suboticu od Kelebije. Ovaj plodni publicista bunjevačko-mađarskog porekla je kao sedmogodišnjak napustio Suboticu, jer su mu se roditelji nakon II svetskog rata želeli nastaniti u Mađarskoj. Između ostalog je obradio bližu istoriju Kelebije i Tompe.

Miškolci je tokom predavanja naglasio da je mađarska politika prema manjinama u Austrougarskoj monarhiji bila pogrešna i da je zato kažnjena visokom cenom, gubitkom dve trećine teritorija tadašnje Velike Mađarske. No, gubitak dela Bačke i Vojvodine mađarsku naciju uopšteno nije toliko boleo kao gubitak Transilvanije i drugih delova, jer je ovaj kraj bio nacionalno mešovit, i jer je tokom dugog perioda turskih najezdi bio vojna krajina. On je podsetio da su Mađari pred Turcima napustili ove krajeve, a da su tada većinom ostali Srbi i Bunjevci. Dodao je da je stanovništvo Subotice na prelazu u XX vek bilo pola Mađarsko, a pola slovensko, te da je ona bila "glavni grad" Bunjevaca.

Međutim, ulazak srpske vojske u Suboticu nije bio u skladu sa odredbama primirja od 3. novembra 1918. sklopljenom u Padovi, koje je garantovalo nedodirljivost granica Mađarske. Ukazao je na okolnosti pod kojima je tadašnji mađarski premijer otputovao u Beograd na susret sa zapovednikom južnog bojišta Antante, Franše Depereom, kada je dobio jednostranu ponudu da potpiše mir pod demarkacionom linijom koja je kasnije prihvaćena Trianonskim mirovnim diktatom.

Govoreći o opisima tadašnjih događaja, naglasio je veliki haos u političkom i javnom životu Budimpešte, što je uslovilo da značajne vojne snage polože oružje pred malobrojnim srpskim snagama koje su stigle vozom iz Novog Sada, zauzele Željezničku stanicu, Gradsku kuću, Elektrodistribuciju, i koje su počele patrolirati gradom. Ukazao je da je stanovništvo smatralo da je rakija lek protiv tadašnje velike epidemije španske groznice, i da je pola grada bilo pijano. Nakon održavanja Velike narodne Skupštine u Novom Sadu, koja nije pravično reprezentovala zastupljeno stanovništvo, vlast je prešla u ruke pobednika, a jedna od prvih mera je bilo obavezno postavljanje ćiriličnih natpisa na radnjama. S obzirom da je u gradu bio samo jedan firmopisac koji je pisao ćirilicu, ni nakon nedelju dana nije bilo značajnijeg pomaka te su polupani izlozi firmi koje nisu udovoljile toj odredbi, pa je do tada bleštavi austrougarski grad potonuo u balkanski mrak. Zatim je došla cenzura, polaganje zakletve kralju, oduzimanje zemlje velikoposednicima i dodeljivanje dobrovoljcima, zbog čega je prostor Vojvodine napustilo preko 30.000 Mađara.

Glavne razloge mađarske Trianonske tragedije ovaj istraživač vidi u lošoj politici i pritiscima prema manjinama, što se nije slučajno državi obilo o glavu. To se odnosilo i na Bunjevce koji su zdušno prihvatili nov režim.

Tridesetak okupljenih meštana se nakon predavanja uključilo u razgovor evocirajući uspomene svojih predaka na period kada se između njihovog sela i Subotice spustila granica koja je pokidala dotadašnji ritam života i vezu sa Suboticom.

Tehničkim uređenjem granice je 1922. godine Morahalom ipak prešao pod okrilje Mađarske. Nakon II svetskog rata je Trianonska granica opet uspostavljena, a pre njenog stupanja na snagu je mnogima dato pola sata da se spakuju i presele u Mađarsku.

U Kelebiji živi dosta ljudi kod kojih u krštenicama piše da su rođeni u Subotici, koji posećuju Suboticu, mesto kojem su pripadali njihovi preci, i za koje ih vežu rodbinske veze. Predavanje je prošlo bez ijednog negativnog tona prema istorijskim okolnostima ili bilo kojim učesnicima tog procesa, koji je ostavio težak trag na mađarskoj naciji.

Komentari

Dodaj Novi

Pretraga