Kud god pogled dopire - svuda planine. Smele oštrice stena, lednici, silne ledene padine najviših vrhova sveta. Stenjanje leda podamnom, snežne mećave, hladne polarne noći, zamirući šum ledničkog potoka kojeg mraz polako okiva u led, vetar koji pokušava da te otrgne i baci u dubinu, izmučena lica i užareni pogledi prijatelja, sleđene brade, smrznuti prsti, pucketanje vatre, tiho pevušenje, mali useci u steni koji pokazuju put, osećaj bestežinskog stanja, putevi, staze, aerodromi, deca, dom, posao, besane noći, blato do kolena, kiša, pijavice, strah, hrabrost, svakodnevni uporni treninzi, zabave, luda trka, lagani tihi koraci usamljenog putnika, uspesi, radost, tuga, razočarenje, smrt, izgaranje, izležavanje, topli dom, ljubav, opasnost, avanture...

Sve je to moj život. Put koji ne vodi nikuda do na sledeći put, a ovaj opet na sledeće raskršće. Beskonačno. Sloboda u najpotpunijem smislu reči. Osuđen sam na slobodu, toliku slobodu da između mase ljudi koji me vole i onih koji me ne vole ostajem sam. Sam sa svojim željama, snovima, čežnjama, sam na svom večnom putu. Ovo je priča koju nije stvarala mašta kraj tople peći nego su reči nastajale u meni dok sam u znoju lica svog ispitivao svoju volju i granice čovekovih mogućnosti. Temeljno sam ih ispitao, tako temeljno da dobro znam da ih ni izdaleka nisam dostigao i da će ih mnogi uskoro prevazići. U tome je veličina života.

Ovo je u svojoj knjizi „Put" zapisao slovenački alpinist Jernej Nejc Zaplotnik, koji je 23. aprila 1983. godine stradao u lavini ispod himalajskog vrha Manaslu.

U subotu, 1. avgusta, u Subotici su se članovi porodice, prijatelji, poznanici, sportisti, podsetili tragedije u kojoj je pre tačno godinu dana, pod vrhom himalajskog K2, stradao subotički alpinist Dren Mandić. Na mestu gde će u Dudovoj šumi biti podignut spomenik Mandiću, koji će večno počivati pod vrhom koji je odneo živote mnogih hrabrih alpinista, položeni su venci i cveće. Spomenik je trebao biti otkriven već ove godine, ali u ovom trenutku zaista ne priliči govoriti o tome zašto se to nije dogodilo: priča je to o našim naravima, tužna i tragična istovremeno...

U vestibilu Gradske kuće postavljena je izložba fotografija koje je Dren Mandić snimio tokom ekspedicija na Broad Peack i K2... Okupljenima se prvo obratio predsednik Planinarskog društva „Spartak" Iso Planić, potom predsednik Planinarskog saveza Vojvodine Miodrag Jovović, koji je zatim, zajedno sa Drenovom majkom Gizellom, otvorio izložbu. Zainteresovani je mogu videti do 6. avgusta, što je kratak rok pa valja požuriti, jer ima se šta pogledati. Na nekim fotografijama, koje su očigledno snimili drugi, vidi se i Dren, ali pravu vrednost predstavljaju fotografije koje je on snimio, pokazavši da je i na tom polju posedovao nesporan talenat. Uz izvanredan osećaj za izbor detalja, kadrova, momenata koje drugi ne bi ni primetili, još manje tako majstorski zabeležili... Sećanje na godišnjicu smrti mladog alpinista okončano je predveče, takmičenjem koje je organizovao klub „Tron".

„Grob visoko pod nebom" bio je naslov jednog od tekstova koje sam ispisao pre godinu dana, nakon tragedije na K2:

Od petka, 1. avgusta, mladi Subotičanin, planinar, alpinist, zaljubljenik u sport, dobitnik posebnog priznanja na izboru Sportiste godine 2007. godine, počiva u snegu i ledu visoko pod nebom, ispod himalajskog vrha K2, najvećeg planinarskog izazova.

Drugi najviši vrh na svetu ostao je nedostižan za Drena Mandića, iako će doveka ostati na njegovim snežnim padinama. Od 2007. godine on je bio član Vojvođanske ekspedicije, sa kojom je osvojio himalajski vrh Brod Pik, koji je sa 8.047 metara jedan od četrnaest vrhova viših od osam kilometara... Stradanje mladog alpiniste tragedija je sama po sebi, ali Drenova pogibija postala je deo jedne od najvećih tragedija u alpinizmu uopšte. Jer, istog dana, gotovo na istom mestu, nekih četiri stotine metara ispod vrha, K2 je uzeo živote još desetorice alpinista iz nekoliko zemalja...  Ova planina je opet pokazala da je nepredvidiva...

Subotica je i ranije bila centar alpinizma u našoj zemlji -- što je pomalo paradoksalno za grad u ravnici, čija najviša tačka ne prelazi 120 metara nadmorske visine. Ali, čak i nakon Drenovog odlaska, ostajemo grad sa apsolutno najviše iskusnih alpinista i nema nikakve sumnje da će oni narednih

 

Iso Planić, Predrag Zagorac, Miodrag Jovović i Milivoj Erdeljan polažu venac na mestu budućeg spomenika (snimila Aida Skakić)

 

Alpinizam je zahtevan, izuzetno težak i ništa manje opasan sport. Svaki odlazak u neki poduhvat, pokušaj da se noga stavi na vrh, predstavlja potencijalnu opasnost da se sportista ne vrati sa te ekspedicije. Dren Mandić nije jedini srpski alpinista koji je nastradao, a jedino nam ostaje nada da poduhvati naših alpinista neće zahtevati nove žrtve.

Himalajski vrh K2 (snimio Iso Planić)

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."