Prve vesti govorile su da je nevreme nanelo velike štete u Čantaviru, potom je stigla preciznija vest da je bila reč o neobično snažnom vetru, da bismo na kraju čuli da je u pitanju bio - tornado. Šteta je u međuvremenu procenjena, njen veliki deo biće nadoknađen iz pokrajinskih i gradskih izvora...

Dakle, tornado, meteorološka pojava koja je gotovo nepoznata u ovim krajevima, premda se tornado - najčešće u proleće - pojavljuje širom sveta, na svim kontinentima, izuzev Antarktika. Srećom, ovaj čantavirski bio je i po snazi i po razmerama štete koju je ostavio daleko iza svoje sabraće sa američkog kontinenta, nama najbolje poznatih (iz filmova, naravno), a verovatno i najbolje istraženih. Zato je poznato da se pojavljuju i sa relativno malim brzinama vetrova, oko 65 kilometara na sat, premda su mnogo češći oni čiji vetrovi dostižu dva ili tri puta veće brzine. Prema nekim izvorima, najbrži vetrovi izmereni u nekom tornado dostigli su oko 480 kilometara na sat!

Karakteristično je za tornado da njegov levak, koji s jedne strane dodiruje površinu tla, a sa druge je povezan sa olujnim kumulonimbusom, mnogo ređe sa oblakom tipa kumulus, po pravilu nema širok prečnik, te da se obično nakon samo nekoliko kilometara istutnji i nestane. No, zabeleženi su i slučajevi kada je prečnik levka iznosio više od 1.500 metara, a svoju rušilačku snagu demonstrirao je na trasi dugoj i stotinu kilometara!

Stalno pominjemo tornado, jer u svakodnevnom životu, valjda pod uticajem filmova, koristimo taj izraz, iako i sprski i mađarski jezik imaju vlastite izraze za ovaj meteorološki fenomen: kovitlac ili vihor, odnosno forgószél.

O čantavirskom tornadu dnevnik Magyar Szó objavio je razgovor sa Subotičaninom, dugogodišnjim saradnikom Republičkog hidrometeorološkog zavoda Gezom Kovačom (Kovács Géza) - koji je i saradnik DIURNARIUS-a, njegove vremenske prognoze viđate na našoj naslovnoj strani. Deo tog razgovora donosimo ovde u prevodu, dok originalni tekst (uz koji su pozajmljene i čantavirske fotografije) možete pročitati u našoj rubrici Press clipping.

Ovo je svakako bio tornado, a vihori ogromnih snaga mogu se formirati bilo kada i bilo gde, dok je njihov nastanak nemoguće predvideti, jer i radare mogu zavarati. Karakteristično je za tornado da razarajući vetar ogromne snage, u vidu levka, deluje na ograničenoj teritoriji. Širina mu je stotinu do dve stotine metara, ruši i pustoši duž tri do četiri, eventualno pet kilometara, nakon čega gubi snagu. Dakle, ne kreće se od naselja do naselja, a interesantno je da snaga vetra nije najveća u sredini levka, već na njegovim obodima, rekao je Kovač.

Govoreći o meteorološkim uslovima koji dovode do pojave tornada Kovač kaže da se on stvara u slučaju veoma nestabilnih vremenskih prilika. Po pravilu, nastaje pod uticajem hladnog fronta vazduha: ogromne mase vazduha koje se uzdižu stvaraju u prečniku od desetak-dvadesetak kilometara strahovito velike razlike u vazdušnim pritiscima.

Kovač smatra da ovakve pojave neće ni dalje biti česte, jer ono što se dogodilo u Čantaviru pojavljuje se jednom u svakih desetak godina. Interesantno je, kaže on, da tornado ima veći snagu i razornu moć nego uragani koji svakog leta uništavaju delove američke obale, ali oni, za razliku od tornada koji svoju moć ispoljava na ograničenom području, uragani deluju na veoma širokim područjima.

Odgovarajući na pitanje o klimatskim promenama Kovač je potvrdio da se one zaista događaju.

Stvarno se osećaju promene u vremenskim uslovima, i kod nas. Svako može primetiti da su nam zime blaže i sa manje padavina, dok su leta toplija i češći su lokalni pljuskovi, oluje. Što se padavina tiče, njih nema manje nego ranije, ali su drugačije raspoređene: nakon dugih sušnih perioda odjednom se na zemlju sručuje ogromna količina padavina, kao što je bilo na primer i u maju. Mislim da poljoprivrednici svakako moraju razmišljati o navodnjavanju, jer će sušni periodi biti sve duži, kaže Kovač.

On međutim nije želeo prognozirati kakvo ćemo leto imati (sve su dugoroéne vremenske prognoze veoma nesigurne), ali kaže kako misli da nećemo imati ekstremno visoke temperature, međutim živa u termometru će se često penjati iznad tridesetog podeoka. U tom kontekstu on je upozorio na dve stvari. Prva je da izbegavamo dugo izlaganje sunčevim zracima, jer će intenzitet UV zračenja čitavog leta biti visok. Druga je pravilno korišćenje klima uređaja: rashlađivanje prostora je potrebno i to je u redu, ali razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne sme biti velika, nikako iznad deset stepeni, jer to ugrožava zdravlje, u nekim slučajevima može dovesti i do infarkta.

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."