Poslednjih meseci u javnosti se pojavilo nekoliko informacija koje mogu da probude optimizam da smo kao grad krenuli ka rešavanju problema otpadnih voda. Prečistač samo što nije proradio. Pored toga, krajem prethodne godine Ministarstvo za zaštitu životne sredine odobrilo je sredstva za četri projekta za unapređenje životne sredine Subotice i njegove okoline. Po konsekvencama i značaju za život i razvoj ovog grada, svakako se ističe projekat namenjen izradi idejnog projekta popravljanju stanja jezera Palić. Ove informacije su ohrabrujuće i mogu da ukažu na povećanu odgovornost nadležnih institucija i veliku šansu da se vodeni resursi, na kojima bi nam mnogi zavideli, stave u korist razvoja kompletne zajednice. Međutim...

Određenu senku na pozitivne efekte ovih napora može da baci samo (ne)spremnost da se pravilno definišu zahtevi za popravljanje trenutnog stanja. Naime, na konferenciji za štampu Ministra za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje i Gradonačelnika Subotice eksplicitno je istaknuto da su ova sredstva namenjena za izradu idejnog projekta izmuljavanja jezera Palić.

Verujem da niko realan ne spori evidentno propadanje stajaćih voda u našoj neposrednoj okolini. Palićko, a u poslednje vreme i Ludaško jezero, usled ogromnih koncentracija algi, postali su rezervoari zamućene vode bez podvodnih biljaka i sa osiromašenom faunom riba i vodenih ptica. Nisu retka ni periodična masovna ugibanja riba i/ili cvetanja vode. Dobra vest je da postoje iskustva sa dovođenjem u red jezera koja su bila u daleko gorem stanju nego što su sada Ludaško ili Palićko jezero. Međutim, praksa je pokazala da je za uspešnu restauraciju jezera neophodan niz usklađenih aktivnosti koji, pored kontrole opterećivanja vode, podrazumeva i praćenje odnosno usmeravanje formiranja životnih zajednica u jezeru i oko njega (biološki inženjering).

Restauracija jezera Palić i Ludaš su ozbiljan zahvat koji prevazilazi lokalne okvire i za njenu realizaciju je neophodna pomoć šire društvene zajednice i iskustva drugih u u svetu na rešavanju sličnih problema. Bitno je da se u periodu razrade planova restauracije izbegne greška svođenja sanacije jezera na mere usmerene ka umanjenju spoljašnjeg i unutrašnjeg opterećenja (zagađenja). Praksa je pokazala da takav vid redukcionizma ne donosi ostvarivanje glavnog cilja: bistra voda u jezeru i bogat živi svet u njemu i oko njega. Neophodne su i odgovarajuće intervencije u strukturi životne zajednice jezera. Intervencije u lancima ishrane pomažu u uspostavljanju druge, prihvatljivije, stabilne ravnoteže u jezeru, koja intenzivira kruženje materije u jezeru i time umanjuje opterećenje jezera i, u kombinaciji sa ostalim merama, ubrzava procese potpune restauracije staništa. Jezera, ukoliko su u njima uspostavljeni optimalni lanci ishrane, poseduju vrlo visok nivo sposobnosti samoprečišćavanja od opterećenja koje primaju od grada i okolnih poljoprivrednih površina i difuznih zagađivača.

Izmuljavanje (fizičko uklanjanje mulja) ne daje nikakve garancije da će nakon njegove realizacije grad dobiti resurs u obliku koji odgovara potrebama njegovog razvoja u oblasti, pre svega, turizma. Jedini direktan pozitivni efekat uklanjanja jezerskog sedimenta (mulja) je povećan stub vode koji potencijalno obezbeđuje mogućnost veće organske produkcije riba. Međutim, izmuljavanje ne garantuje uspostavljanje takvih životnih uslova koji obezbeđuju bistru vodu, koja je jedini uslov formiranja atraktivnog staništa sa raznovrsnim živim svetom. Uklanjanje mulja (koji po izjavama nadležnih predstavlja pokušaj umanjenja/uklanjanja) tzv. unutrašnjeg opterećenja jezera, može da omogući postepeni opravak jezera, koji se ogleda u povratku vodene vegetacije i izbistravanju vode. Međutim, praksa je pokazala da su ovi procesi dugotrajni sa neizvesnim ishodom, naročito pri projektovanom nivou prečišćavanja otpadnih voda koji će obezbediti novi subotički prečistač.

Takođe, ne sme se zaboraviti ni problem sudbine izvađenog mulja koji, ukoliko u njemu ima opasnih materija, zahteve poseban tretman, transport i odlaganje. Preliminarni rezultati ukazuju na povećanu koncentraciju kadmijuma koji se vremenom nataložio iz nedovoljno prerađenih industrijskih otpadnih voda Subotice.

S obzirom na cenu uklanjanja mulja iz jezera građani sa pravom mogu da pitanje "Da li će i kada ambijent Palićkog i Ludaškog jezera biti takav da se ne bojimo ući u vodu i da nas neće biti sramota da odvedemo prijatelje iz drugih gradova na šetnju po obali jezera?".

Komentari

Dodaj Novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Websajt:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquacrnaplavafuchsiasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubièastacrvenasrebrnatealbelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."