(Ime i adresa nepoznati redakciji)

... odrastam zajedno sa Gradom i doživljavam sopstvenu katarzu koja je, delom, uzrok pisanja ovog pisma.

Osećam se kao Subotičanin koji svoj ponos tom činjenicom sve više zamenjuje apatijom i tugom. Beskrajnom tugom, jer sam svedok da će Subotica dobiti status grada ali da u tom procesu gubi dušu grada. Mali građani ustupaju pred malograđanima. Ne mogu i neću da se mirim sa činjenicom da sitne duše, šićardžije, politikanti i niz drugih osoba koje nemaju niti svoj čvrst okvir niti svoju viziju nameću okvir i viziju gradu koji ima tako dugačku u vrednu istoriju.

Ne i ne, nije problem u poslednjih deset-petnaest godina. One su samo potencirale ono što se počelo dešavati dosta ranije (čak i pre ukidanja tramvaja). Puki su izgovori da "centar" čini loše, a "mi" dobro. Centar, bez obzira da li je u pitanju glavni grad države, pokrajine, sedište crkve, političke partije ili nešto treće, samo je eufemizam subotičančića koji će doći glave vama, nama i onima koji dolaze. Ubiće nas praveći od Subotice Provinciju (sa velikim P!), dopuštajući da legat građanki i građana nekih drugih Subotica ode niz vetar. Svi su tu na kamari: novopečeni bogataši, mangaši, politikanti, potlačeni nacionalci, klerikalci, bestijalci, fabrikanti, turizmaši, urbanizaši, kao i svi na --čići (intelektualčići, novinarčići, gradski očići...) i svi oni doprinose današnjoj bedi Subotice.

Sram ih bilo! To je dovoljno reći i ne trošiti više reči jer ih one neće promeniti ni za jotu. Možda vi/mi nismo izgubljeni ako stavimo prst na čelo i uradimo barem trunku za sebe, svoju porodicu i komšije, a time i za Grad i one koji dolaze posle nas. Treba se boriti protiv onih koji su došli u Suboticu, kao i protiv onih koji su rođeni u Subotici, ako pokušavaju da umesto onih koje su zatekli nametnu svoje niže vrednosti. Nije bitno koliko je generacija "mojih" bilo nastanjeno ovde, te da li su autohtoni ili su se doselili, bitno je koliko ću ja doprineti da generacije ostanu posle mene.

Dakle, nemojte samo lamentirati nad sudbinom Subotičkih novina, žute kocke ili uništavanja zelenih površina radi parkinga. Prozivajte imenom i prezimenom sve koji rade ili "rade" za Suboticu. Neko zaslužuje da se nagradi a neko da se nagrdi...

Možda će biti bolno, ali bol ukazuje da smo još ŽIVI!

(Ovo pismo, napisano pre bezmalo tri godine, za neku drugu adresu, nije na njoj nikada objavljeno. Prenosimo ga gotovo u celini, izostavljajući samo nekoliko neaktuelnih redova. Čekalo je, ko zna zašto, u prvom redu valjda zato što se štampani mediji ustručavaju od objavljivanja anonimnih pisama. U svetu interneta potpisivanje izmišljenim imenima, nadimcima, postala je sasvim uobičajena stvar, nickname je nešto svakodnevno. Tako smo i odlučili da objavimo ovaj tekst, sa potpisom koji vidite ispod naslova. Ipak, voleli bismo da nam se dobronamerni autor javi: s jedne strane, bilo bi nam drago da lično poznajemo svakog autora, a s druge, očigledno je da on ima šta da kaže, te da to ume i da iskaže. A upravo je za takve autore i stvoren i otvoren DIURNARIUS. Urednik)

Hozzászólások

Hozzáadás Keresés

Hozzászólás
Név:
Email:	do not notifynotify
Website:
Tárgy:
UBBKód:	-szín-világoskékfeketekékrózsaszínszürkezöldvilágoszöldbarnasötétkékolivaszínlilapirosezüstzöldeskékfehérsárga -nagyság-aprókicsiközepesnagyóriás
	Please input the anti-spam code that you can read in the image.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."