Arsenik i stare priče

Home Subotica Οικονομία Cultura Society Vox populi Képtár Archive Contact

09.02.2012

Kako sam postao Jugosloven

Đorđe Dragojlović

Nisam oduvek bio Jugosloven, iako sam se rodio u Jugoslaviji... Koje više nema, ali to ne znači da je iz naših srca nestalo nešto što je grupa mudrosera odlučila da ima da ga nema, pa još to izvela u moru (tuđe, ne svoje, naravno) krvi. Ta Jugoslavija i danas predstavlja deo mene, deo mog identiteta. I to mi niko ne može oduzeti. ...

Belföld | Magyar Szó Magyar Szó Haladók a ligásokkal, demokraták a radikálisokkal? Megkezdte működését a Vajdasági Magyar Civil Kataszter Lényeges újdonság nélkül Félretájékoztatják a polgárokat Határozatképtelen képviselőház Szabadka | Magyar Szó Magyar Szó Mi a véleménye arról, hogy nincs tanítás az általános- és középiskolákban? Megnyitottak még egy melegedőt Hegymászók segítenek a jégcsapok eltávolításában Változatlan vizsgaidőpontok Felújították a nyugdíjasklub épületét, mégsem használhatják Danas dnevne novine: Srbija Danas dnevne novine; vesti za 09/02/2012. Registrovano 70 heroinskih zavisnika Preti opasnost od poplava Na Savi i Dunavu led lome tri broda Bez struje u prigradskim naseljima Još sedam novih opština Otvoren prvi klub za penzionere u Kaluđerici Ostavke najmanji moralni čin Ledenice najveći problem Različiti pogledi na brak Mitrovica da bude grad mladih

Arsenik i stare priče

Szabadka

G. S.

Skoro polovina stanovnika subotičke mesne zajednice Peščara godinama čeka urbanističke planove i gradski vodovod, pijući za to vreme vodu iz bušenih bunara zasićenu arsenom preko svake mere

-- Posumnjali smo da nešto sa vodom nije u redu kada smo primetili da se u njoj, ako je duže ostavljena u bokalu, u donjem sloju stvara talog tamne boje. Ispostavilo se da se to ne dešava samo sa vodom iz našeg bunara, već i kod komšije, pa i drugih stanovnika koji koriste vlastite bušene bunare. Sakupili smo pare i dali na analizu vodu iz nekoliko bunara sa različitih lokacija. Nalaz je bio poražavajući: ni jedan uzorak „ne odgovara zahtevima pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće", zbog „povećane koncentracije arsena" u vodi, citira nam nalaze Slobodan Lukić, stanovnik neregulisanog dela Uskočke ulice i predsednik Odbora za komunalna pitanja u subotičkoj mesnoj zajednici „Peščara".

Povećana koncentracija arsena, kako je to formulisano u nalazima, tačnije opisana glasi da je

Slobodan Lukić

voda zasićena arsenom preko svake mere: umesto dozvoljenih 0,01 miligrama po litru, stručnjaci su ustanovili da uzorci koje su analizirali sadrže 0,061, odnosno 0,066, pa čak 0,306 miligrama arsena po litru. Znači, od šest pa sve do trideset puta više od dozvoljenih količina!

Lukić odavno koristi t(akv)u vodu, ali da sa njom nešto nije u redu primetio je tek pre nekog vremena, kada je kao penzionisani građevinac imao više vremena da bude kod kuće. Danas u njegovoj kući vodu za piće kupuju, ali za kuvanje i sve ostalo i dalje koriste onu iz bunara. „Neko nema para ni vodu za piće da kupi", kaže Lukić.

Mesna zajednica „Peščara", sa oko sedam hiljada stanovnika, u Subotici spada u sredine sa veoma loše razvijenom infrastrukturom. Od sedamdesetak ulica, u svakoj postoji samo niskonaponska razvodna mreža, ulična rasveta i - telefonska mreža. Asfaltirano je manje od dvadeset ulica, trotoari (u lošem stanju) postoje u nešto više, vodovod je uveden u četrdesetak, kanalizacija u nešto manje... Rukovodstvo mesne zajednice svesno je problema, ali u sistemu u kom ne raspolaže vlastitim izvorima, od gradskih vlasti već godinama dobija uglavnom samo obećanja.

Početkom godine u „Peščari" je postignut dogovor da je prioritet nad prioritetima u ovoj mesnoj zajednici obezbeđenje zdrave vode za piće za sve njene stanovnike. Jer, fabrikavode u ovom momentu nje nema najmanje dve petine stanovnika... Ironija je sudbine da se to događa na manje od kilometar od glavnog gradskog izvorišta, fabrike vode iz koje se vodom za piće snabdeva najveći deo grada. U međuvremenu su usledili razgovori sa predstavnicima nadležnih institucija i javnih preduzeća, sve do gradonačelnika Subotice.

Fabrika vode: na kilometar od ulica bez vodovoda

Bez konkretnih rezultata. Jer, da bi se u delovima mesne zajednice u kojima nema vodovoda postavila mreža, potrebni su projekti, koje je nemoguće uraditi bez generalnog regulacionog plana, predviđenog aktuelnim Zakonom o planiranju i izgradnji. Grad treba da uradi deset takvih planova za pojedine delove Subotice, a ove godine će imati para za tri. Kada će „Peščara" stići na red, niko ne zna, ili ne želi da kaže. Priča je iz starog arsenala: nema para.

Stanovnici urbano neregulisanih delova „Peščare" (jer, treba priznati, ima i ulica koje uživaju sve blagodeti onog što zovemo gradski komfor) unapred zaziru i od tih budućih planova.

-- Lako je lenjirom povlačiti linije, ali na terenu nije nimalo lako ispravljati krivudave ulice koje su nastale zato što su ljudi, često sasvim legalno, gradili kuće na svojim placevima tako kako su mislili da im je najbolje. Sada se traži širina ulica od osam metara, četiri metra za kolovoz, po jedan metar za travnjak i trotoar sa obe strane... U praksi, to je često neizvodljivo, pa je pitanje i kako u praksi regulisati ulice po tom budućem regulacionom planu, objašnjava Slobodan Markov, član Skupštine mesne zajednice.

Oko planova regulacije tek će se znači lomiti koplja, pa hajde da se opet mao vratimo vodi. Po svemu sudeći, arsen nije jedini problem vode koju stanovnici dobrog dela „Peščare" koriste. Tereza Kočmaroš iz Mariborske ulice objašnjavala je nedavno predstavnicima medija (sve pokazujući flakon sa vodom žute boje), da voda ne samo što nije za piće, ili kuvanje, već se sa njom ni rublje ne može prati, jer nakon pranja - požuti. Njene reči potvrdila je i njena komšinica Mira Lukić (nije u srodstvu sa Slobodanom), iz čijeg je bunara jedan od analiziranih uzoraka. Povrh svega, jedna strana njihove ulice ima gradsku vodovodnu mrežu, a druga, na kojoj stanuju - nema. Uzgred, sve kuće na toj strani su legalizovane...

Položaj većine stanovnika „Peščare" koji se vodom snabdevaju iz vlastitih bunara možda najbolje opisuju reči Jelisavete Fabijan iz ulice Krušaka:

-- Nemamo vodovod, koristimo vodu iz našeg bunara. Nismo je davali na analizu, nije to ni jevtino, nadamo se da je dobra, jer do sada nismo primetili ništa čudno.

Kako se vidi, neki, uključujući i zvanične analize, jesu primetili da nešto nije u redu, ali njihove reči za sada nemaju odjeka.

Analize su skupe

Arsen je vrlo otrovan i oko toga su saglasni svi izvori. Postoje i lekovi koji se koriste prilikom akutnog trovanja, ali nema egzaktnih podataka o posledicama stalnog unošenja veoma malih količina. Iako, znamo to iz istorije, arsen je bio omiljen kod mnogih trovača, a najčešće se žrtvi podmetao u manjim koncentracijama, tokom dužeg vremena, kako bi se sakrili pravi uzroci smrti...

Interesanto je da različiti izvori navode različite podatke za letalne (smrtonosne) količine unetog arsena. Medicinska enciklopedija navodi da je to 0,5 grama, dok se na drugom mestu može naći podatak da je to 120 mg/kg težine. Za čoveka od sedamdesetak kilograma to je oko 8,5 grama - razlika je zaista ogromna.

Ako zanemarimo činjenicu da se izvesna količina arsena unetog vodom u organizam izluči stolicom i mokraćom, stanovnik „Peščare" koji pije arsenom zasićenu vodu može tokom godina uneti u organizam i nekoliko grama ovog otrova. Na žalost, niko nije ispitivao njihovo zdravstveno stanje sa tog aspekta, a količina arsena nataloženog u noktima ili kosi bila bi veoma pouzdan pokazatelj.

Priča bi i u ovom slučaju verovatno bila ona stara: nema para, a toksikološke analize su skupe...

Kontrasti