Nekoliko godina već na Paliću se u subotu najbližu 25. maju, danu sv. Urbana, organizuju vinske svečanosti. To, uz činjenicu da je ovaj svetac i zaštitnik Palića, te da će se po svemu sudeći naći i u budućim znamenjima mesta, povod su da kroz nekoliko tekstova osvetlimo malo lik ovog davnog pape, šesnaestog na tronu Svete stolice, njegovu vezu sa vinom i vinogradarima, istorijom Palića i palićkih vinograda...

 

Anđeo nevešto pretvoren u sv. Urbana

 

Među svecima povezanim sa vinogradarstvom, Urban je meteorološki patron. Papa Urban I dospeo je na tron 223. godine, 230. je umro mučeničkom smrću. Prema srednjovekovnoj tradiciji, on je odredio da se misni kalež i patena (tanjirić) imaju izrađivati od zlata ili srebra. Ovakva njegova povezanost sa vinom, te kritičan period u koji - iz aspekta razvoja loze - pada dan koji mu je posvećen, zajednički su doprineli da Urban postane svetac zaštitnik vinogradara, bačvara i krčmara.

No, u crkvenoj istoriji zabeleženo je nekoliko Urbana, biskupa, papa, pa postoje mišljenja da su u liku Urbana I sažete osobine više značajnih ličnosti istog imena. Više o tome možete naći u literaturi navedenoj na kraju teksta.

Zemni ostaci pape Urbana I više od šest vekova mirovali su u Rimu. Njegove mošti su između 849. i 1771. godine čuvali u crkvi samostana u gradiću Erštajn (Erstein), koje pripada alzaškom vinogorju. Papa Benedikt XIV poklonio ih je grofu Ištvanu Andrašiju (Andrássy István), koji je mošti smestio u kapelu u Monoku, na svom imanju u podnožju Tokaja.

Istraživanja pokazuju da je poštovanje Svetog Urbana u Mađarskoj uzelo maha na samom kraju srednjeg veka. Upoznavanje sa ovim paznikom verovatno je u Mađarsku stiglo sa kontinentalnih nemačkih vinorodnih krajeva: iz srednje i južne Nemačke, Austrije i južnog Tirola. U širenju su verovatno značajnu ulogu odigrali doseljenici koji su stigli nakon odlaska Turaka.

Elementi Urbanovog kulta u zapadnoj Evropi i Mađarskoj veoma su slični od srednjeg veka do 19. i 20. veka. Ako su vremenske prilike bile blage, sveca su slavili svečanim procesijama, njegove slike i kipove ukrašavali su vencima, granama loze, polivali vinom, moleći ga za dobar rod. Ukoliko bi Urban međutim stigao s mrazom, glasno su ga grdili, kažnjavali, fizički osramotili - kipove i slike bacali u blato, urinirali po njima, oštećivali ih...

Sve do 17. veka u Nirnbergu su 25. maja priređivali takozvano Urbanovo jahanje: onaj koji bi ga predstavljao nosio je malu jelku ukrašenu ogledalcima i čašicama, koju bi na kraju bacio u korito puno vode. U švajcarskom Sargansu su tog dana sliku sveca spuštali u bunar. Ovakvo vodeno krštenje predstavljalo je u stvari magiju plodnosti, kojom se tražio blagoslov u nadi da će godina doneti dobar rod vina. Običaj je bio i da se svetac polije vinom, a da se posle ispijaju aldomaši.

Prema jednom švapskom rukopisnom izboru iz 16. veka, seljaci vinogradari su u slučaju lepog, vedrog vremena, sliku ili kip sveca unosili u krčmu, kačili na njega šače, boce, grane loze, te u njegovu čast ispijali pehare. Ovakve, od stakla ili porcelana izrađene Urbanove čašice, na koje je bila naslikana ili ugravirana slika sveca, koristili su samo tog dana u godini.

Franci su u srednjem veku kip sveca postavljali na stol na pijačnom trgu, pa su ga u slučaju lepog vremena kitili vencima, polivali vinom, ali bi ga u slučaju lošeg vremena polivali blatnjavom vodom. U kasnijem periodu običaj slavljenja ili kažnjavanja, sramoćenja sveca nastavljao bi se i u jesen, kao vid jesenjeg ocenjivanja Urbanovog rada tokom cele godine.

S istorijom poštovanja Svetog Urbana u mađarskim vinorodnim krajevima najviše se srećemo u Alfeldu (Alföld), u severnoj Mađarskoj, te u zapadnim krajevima preko Dunava.

Urbanovi praznici su se tokom poslednjih desetleća razvili u neku vrstu majskih proslava, veoma često u manifestacije s očiglednim turističkim ciljevima, među kojima je jedan od  najpoznatijih Urbanov praznik u Hajošu (Hajós) u Mađarskoj.

U Subotici i okolini, pre svega na Paliću, poštovanje Urbana seže u poslednju trećinu devetnaestog veka i vremenski se podudara sa podizanjem palićkih vinograda, severno od pruge Subotica-Segedin. Taj kraj se ranije nazivao Nove bucke na Tompi (Tompai új buckák, na karti iz 1910. godine; bucka: malo uzvišenje, greda, brežuljak, izraz najčešće korišćen za peščane dine stvorene delovanjem vetrova), ranije, na karti Pala Karvazija o svim teritorijama Subotice, iz 1887. godine, Vinogradi u Maloj Tompi (Kistompai szőlők; Karvázy Pál, Térkép Szabadka szab. Kir. Város összes területéről, Szabadka, 1887 február 16). Interesantno je da su vinogradi, prema ovoj karti, potpuno okruživali, sa zapada, severa i istoka deo Palića na severnoj obali jezera, južno od pruge, koji je na karti označen kao Palicsfürdő (Kupalište Palić) i koji se još dugo tako nazivao (vidi prilog).

Tadašnja subotička štampa je već ranije, od postavljanja kipa svetog Urbana severno od železničke stanice taj deo naselja nazivala Orbánfalva (Urbanovo selo), a put već ranije formiran odatle u severozapadnom smeru, ranije zvan samo Glavnom ulicom (Főút), posato je Orbánfalvi főút -- međutim, nastojanja tamošnjih vlasnika vinograda da naselje dobije ime Palics-Orbánfalva nisu urodila plodom. Ni jedan od pomenutih naziva tog dela sadašnjeg Palića nije upotrebljavan nakon Prvog svetskog rata i postepeno je zaboravljen. Kip svetog Urbana uništen je nakon Drugog svetskog rata i na njegovom mestu je danas drugi krst (Svetislav Rajšić, Subotički hrišćanski verski objekti, Veternik, 2000; Csúszó Dezső: Könyörgésünk színhelyei III., Szabadka, 2005).

 

Detalj Karvazijeve karte

 

No, na Paliću ipak postoji kip sveca o kom govorimo u ovom tekstu.

Kip, visine 140 cm, postavljen je sa desne strane ulaza u portu crkve sv. Urbana, neposredno pored jedne prelepe breze čije grane jednim delom zaklanjaju kip.

Kip nema istorijskog ni umetničkog značaja, međutim vrlo je zanimljiv tok njegovog nastajanja. Naime, bivši palićki župnik Marko Kopunović, inače poznat kao ljubitelj starina, šezdesetih godina XX veka je na nekom groblju našao kip anđela sa krilima koji nije imao svrhu. Preneo ga je u portu crkve i započeo specifičan posao promene izgleda i namene kipa. Prvo je odsekao kipu krila, zatim prilično nevešto pridodao ženskom licu bradu i brkove, postom postavio na glavu kapu, a u ruke umetnuo burence i grozdove grožđa. Na taj način, od ženskog dobio je muški lik duge kose, a od nekadašnjeg kipa anđela nastao je kip sv. Urbana sa svim bitnim obeležjima koje on sa sobom nosi, piše Rajšić u pomenutoj knjizi.

No, Kopunović nije dobio dozvolu crkvenih vlasti da kip postavi na originalno, oštećeno podnožje, koje se i danas nalazi u porti crkve.

U drugoj polovini devetnaestog veka proslava dana sv. Urbana, 25. maja, redovno je obeležavana ne samo na Paliću, već i u Subotici, o čemu su tadašnje novine svake godine izveštavale. Narodna slavlja organizovana su po kvartovima, a svetkovine su posebno bile popularne u 6. i 8. kvartu. Crkva međutim nije s odobravanjem gledala na ove proslave, jer ako bi mraz uništio budući rod u vinogradima, krst bi premazivali blatom i gađali jajima, trulim krompirom ili kupusom...

Osim pomenutih u tekstu, korišćena je sledeća literatura:

1. Mód László, Simon András: A szőlővédőszentek tisztelete (Poštovanje svetaca zaštitnika vinogradara); izvod, Rubicon, 2003/1-2, strane 33-34
2. http://www.zvonik.rs/arhiva/163/svmjeseca.html

Hozzászólások

Hozzáadás Keresés

Hozzászólás
Név:
Email:	do not notifynotify
Website:
Tárgy:
UBBKód:	-szín-világoskékfeketekékrózsaszínszürkezöldvilágoszöldbarnasötétkékolivaszínlilapirosezüstzöldeskékfehérsárga -nagyság-aprókicsiközepesnagyóriás
	Please input the anti-spam code that you can read in the image.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."