Oko globalnog zagrevanja mišljenja su, širom sveta, srahovito podeljena, a valjda su svi saglasni samo oko jedne činjenice: naša planeta lagano, ali sigurno, postaje sve toplija. Oko svega drugog vode se žestoke rasprave: da li je to samo (još jedan) prelazni (ili, prolazni?) period u životu Zemlje koja je već prevladala brojne događaje katastrofičnih razmera, hoće li globalno zagrevanje paradoksalno (kako tvrdi jedan ruski istraživač) izazvati novo zahlađenje, ledeno doba manjih ili većih razmera, kakve će posledice ova pojava imati na život čoveka... Koplja se najviše ukrštaju upravo oko čoveka, odnosno, oko pitanja da li je globalno zagrevanje - koje se ne može poreći - posledica pre svega čovekovih aktivnosti, neograničenog i neodmerenog iskorišćavanja resursa rodne mu planete, ili glavnog krivca treba tražiti na drugoj strani, u procesima koje za sada ne uspevamo sagledati i razumeti?

Čak i u ovom poslednjem slučaju, ako je to tako, ukazuju na to brojna istraživanja, ljudska civilizacija svojski asistira, ne čineći gotovo ništa da proces koji preti nesagledivim posledicama zaustavi, uspori, ublaži buduće posledice. Rezultat je da se proces polako ubrzava, da ono što se juče moglo učiniti danas već postaje beskorisno... Možda je najbolji primer za to Protokol iz Kjota (The Kyoto Protocol to the United Nations Framework Convention on Climate Change), rođen u pomenutom japanskom gradu 1997. godine, sa ciljem da se smanji emisija ugljen-dioksida i još pet gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, doprinoseći globalnom zagrevanju. Stupio je na snagu februara 2005. godine, a na njegovu desetogodišnjicu održana je konferencija o njegovoj budućnosti. Koja nije sjajna: trebalo je osam godina da stupi na snagu, mnoge zemlje koje su ga potpisale nisu ništa preduzele u njegovoj implementaciji, kako se to lepo, diplomatski kaže (SAD ga je glatko odbio!), a ono što je u njemu predviđeno, prema tvrdnjama mnogih stručnjaka, potpuno je zastarelo i nedovoljno.

Uzgred: u čitavoj ovoj priči nismo ni mi baš sasvim nevini, jer smo Protokol ratifikovali tek septembra 2007. godine, deset godina nakon njegovog usvajanja!

Chardonnay na udaru

Posledice globalnog zagrevanja primećuju se širom sveta: topi se i smanjuje površina arktičkog ledenog pokrivača, od Antarktika se odvajaju ledene sante veće nego površine mnogih država, klima se menja i kod nas... Jedna od prognoziranih, ali istovremeno i često osporavanih posledica mogla bi biti podizanje razine mora, toliko da bi brojni priobalni gradovi jednostavno nestali. Kako to može izgledati? Evo primera, iz - u planetarnom smislu - ne tako davne prošlosti. Pri kraju poslednjeg ledenog doba dobar deo severnog dela severnoameričkog kontinenta bio je pokriven ledom čija je debljina dostizala i dva kilometra! Sa promenom klime i otapanjem leda, nivo mora se toliko podigao, da se linija kopna na istočnoj obali današnje SAD povukla prema sredini kontinenta za oko 150 kilometara!

U doglednoj budućnosti sigurno ne moramo računati sa ovakvim kataklizmičnim posledicama promena klime kojima smo svedoci - i dobrim delom verovatno i uzročnici - ali već do sredine ovog veka, prema nekim istraživanjima, dogodiće se stvari koje će u velikoj meri uticati na našu sredinu. Jedno od istraživanja pokazalo je kako je sasvim moguće da već oko 2050. godine neki od najpoznatijih vinorodnih regiona Francuske (Bordoeaux, recimo) ostanu bez proizvoda koji ih je proslavio širom sveta - vrhunskih vina. Ti će krajevi, kažu autori tih istraživanja, u to vreme već imati suptropsku, ili još i topliju klimu, pa će uzgoj grožđa postati nemoguć.

Ova prognoza odnosi se i na nas: Vojvodina i dobar deo Panonskog bazena imaće umesto sadašnje (istina, donekle već izmenjene) kontinentalne klime - mediteransku. Neke, sada uobičajene kulture, jednostavno će nestati, uzgajaće se neke druge, a što se grožđa tiče, tu će skor biti pozitivan: biće kvalitetnije, pa će i vina sa ovdašnjeg peska dobiti na kvalitetu i prestižu.

Studija grupe američkih istraživača, objavljena pre tri godine u časopisu nacionalne akademije nauka, PNAS (Proceedings of the National Academy of Sciences), pokazala je da će se među žrtvama sveopšteg otopljavanja naći i vino chardonnay, odnosno vinarstvo Kalifornije, u kojoj se proizvodi oko devet desetina vina u SAD: u poslednjoj četvrtini ovog veka za gajenje vrhunskog grožđa ostaće samo uska traka priobalja, dok će se vinogradi morati seliti poprilično prema severu!

Klima ugrožava božanski napitak

Ranija istraživanja američkih naučnika pokazivala su da će klimatske promene tokom ovog veka ostaviti neznatne posledice na poljoprivrednim kulturama, pa i na vinovoj lozi. No, ta su istraživanja imala globalniji karakter, odnosno uzimala su uu obzir podatke koji nisu obuhvatali predviđanja za manja područja. Nova proučavanja, koja je sa grupom saradnika preduzeo dr Michael White sa Utah State University, pokazala su međutim da klimatske promene uzrokuju, odnosno da će uzrokovati značajno opadanje kvaliteta božanskog napitka...

Da vas ne zamaramo detaljima, ova je grupa istraživača obuhvatila mnogo više podataka za lokalnu klimu, izradivši klimatološku prognozu za kontinentalni deo SAD. Primetili su pri tom lokalne skokove temperature, koji na većim klimatološkim kartama nisu bili obuhvaćeni. Ta će odstupanja već u ovom veku biti pogubna za vinograde sa vrhunskim sortama grožđa, koje zahtevaju veoma usklađene uslove - ni previše vruće, još manje suviše hladno, a ponajmanje su poželjna velika dnevna kolebanja. U svom radu, Ekstremna vrućina smanjuje i premešta proizvodnju vrhunskih vina u SAD u 21. veku (Extreme heat reduces and shifts United States premium wine production in the 21^st century, www.pnas.org/cgl/dol/10.1073/pnas.0603230103), pokazali su da je u područjima u kojima se uzgajaju vrhunska grožđa (i proizvode vrhunska vina) zabeležen značajan porast broja dana sa dnevnom temperaturom višom od 35 stepeni.

Zaključak koji su izveli glasi da će se površine za gajenje najboljih sorti grožđa još u ovom veku smanjiti za čitavih 81 posto, pri čemu će, kako smo već pomenuli, najviše stradati kalifornijski vinogradi.

Što se nas tiče, sličnih istraživanja nema, pa se moramo oslanjati na inostrana, koja ovo područje obuhvataju uzgred i fragmentarno.

No, naučnici (neki drugi) pokušali su ustanoviti i kako će klimatske promene uticati na pojedine kulture, tradicionalne u nama obližnjim, pa i našim krajevima. Pokazalo se tako da one neće uticati samo na proizvodnju i kvalitet grožđa i vina, već i drugih kultura.

Krigle bez belih okovratnika

O pivu, kao uostalom i o valjda svemu drugom, kruže bezbrojne legende. Verovatno je najblesavija ona koja tvrdi da je pivo izmišljeno kako bi i siromasi, kojima nije doticalo za vino, imali šta da piju. Ništa netačnije od toga, jer je pivo možda čak i starije od vina, ali u svakom slučaju proizvođeno je kroz milenijume, paralelno sa njim. Hamurabi je u svom zakoniku čitav jedan deo, danas bismo rekli poglavlje, posvetio pivu. I njegovom kvalitetu, o čemu govori i živopisna kazna, sasvim u duhu vremena, predviđena za krčmara koji toči loše pivo: imao je biti zadavljen u buretu piva...

Kod mnogih skandinavskih i starogermanskih plemena pivo je imalo i sakralnu ulogu, koja je u današnjim religijama prepuštena nekim drugim pićima. Smatralo se naime da će, tokom raznih ceremonija, božanstvima najviše da se približi onaj ko popije najviše piva.

U tom su pogledu u srednjem veku svakako bili privilegovani fratri samostana Sveti Galen (Sankt Gallen) u Švajcarskoj, čija je svakodnevna porcija piva, prema pravilima samostana, iznosila samo -- pet litara!

Ova srednjovekovna piva već su bila nalik piću kakvim ga danas poznajemo, ali ona iz antičkih vremena... ni blizu. No, ljubitelji piva koji vole da im kriglu krasi obilna pena, imaju razloga za zabrinutost. Agrobiolozi su, proučavajući uticaj klimatskih promena na namirnice i pića koja koristimo, simulirajući u laboratoriji uslove koji nas u budućnosti očekuju, zaključili da se pivo budućnosti neće peniti, da će pečeni krompir možda biti otrovan, a ni pečenje hleba neće biti moguće!

Gasovi koji su odgovorni za efekat staklene bašte ne menjaju samo klimu, već utiču i na namirnice. Istraživači univerziteta Hoenhajm (Hohenheim) Stuttgartu (Nemačka) simulirali su u klimatskim komorama mediteransku klimu, uz količinu ugljendioksida kakva se očekuje kroz pola veka. Ispostavilo se da u takvim uslovima ni jedna ispitivana namirnica neće dostići ni današnje prosečne nivoe kvaliteta -- što se odnosi i na ječam, te će otud krigle biti bez belih okovratnika. Dok stručnjaci ne smisle nešto...

Apstrakcija pod mikroskopom

E sad, uglavnom smo sigurni da ne znate šta vidite pred sobom, na ove tri apstraktne slike u prilogu. Reč je o pivu, koje u ovakvom izdanju teško da ste videli, jer su snimci napravljeni uz pomoć moćnog mikroskopa. Oni koji su krenuli u snimanje očekivali su manje--više slične snimke, pošto je broj sastojaka u pivu prilično ograničen i uglavnom isti kod većine vrsta. Na njihovo iznenađenje, pojavile su se neverovatne kombinacije boja, ispostavilo se kasnije, karakteristične za svaku vrstu piva.

Ovog puta smo izabrali tri vrste piva: nemački Beck's, češki Pilsner Urquelle, te japanski Kirin. Prva dva se mogu kupiti i kod nas, gotovo u svakoj prodavnici, trećeg još nisam video. Ali, druga i treća vrsta se prema mišljenju mnogih upućenih, nalaze među tri najbolja piva na svetu. Verovatno će malo njih pogoditi šta znači Kirin na japanskom? E, to vam je žirafa! Naziv nemačkog je izveden iz imena jednog od osnivača (Heinrich Beck, Kaiserbrauerei Beck&May, 1873, dve godine kasnije Kaiserbrauerei Beck&Co, danas samo Brauerei Beck&Co), a Pilsner Urquelle na nemačkom znači Plzenski stari izvor. Zašto na nemačkom? Zato što su Plzenci svojevremeno pozvali slavnog nemačkog pivara da stvori njihovo pivo. Ovaj je, kaže legenda, nešto pogrešio, ali naručioci su bili više nego zadovoljni i tako je stvoren standard za pilzner piva. Uzgred, ovo pomenuto se proizvodi samo u Plzenu, a za proizvodnju se koristi voda iz sigurno najdubljih bunara u svim pivarama sveta, jer se ona izvlači sa 900 do 1000 metara dubine.

Još samo pitanje na kraju: možete li reći koja slika predstavlja koje pivo? Sumnjamo, zato evo odgovora: poređali smo ih onim redom kako su navedena u tekstu.