Vera u besmrtnost (hebrejski haje olam ili ha-sorat ha-nefeš) je vera u to da duša živi i dalje, posle prestanka života tela. Mojsijeve knjige

još nas ne uče besmrtnosti duše, ali se već susreću zračci nade u večni život kod proroka i u pesničkoj literaturi jevrejskog svetog pisma, Tanaha: „Ali ja ću u čistoti svojoj gledati lice Tvoje, pa kad se jednom probudim, nasitiću se slave Tvoje."... (Psalm 17:15) ili „Život je cena previsoka, i nikada je neće isplatiti; koji želi večito da živi, a da grobnu jamu ne vidi." (Psalm 49:9,10). Knjiga proroka Danijela već u razvijenijem shvatanju govori o misli besmrtnosti, jer veruje i u ponovno oživljavanje tela: „Mnogi od onih koji spavaju u prahu zemaljskome probudiće se, jedni na život večni, a drugi na sramotu i prekor večni. Koji su bili razumni sjajiće se kao svetlost nebeska i oni koji su narod pravdi učili sjajiće se kao zvezde uvek i doveka." (Danijel 12:2,3) Prema shvaćanju Filona duša postoji još od pre rođenja, a kada telo umre kao da se iz zatvora oslobađa, ona se vraća Bogu na večni život. Saduceji ili

Jizkor

sadukeji (jevrejska sekta koja odbacuje usmeni zakon, prihvataju samo ono što u svetim spisima jevrejske Biblije izričito stoji) su negirali vaskrsnuće, ali nisu se doticali pitanja besmrtnosti. Farizejski učenjaci (jevrejska religijska stranka u razdoblju drugog Hrama koji su se držali pravila levitske čistote, prihvatali su usmeni zakon kao dopunu Tori i verovanje u večni život) i eseni (jevrejska sekta koja je živela na zapadnoj obali Mrtvog mora i u posebnim grupama po Judeji, koji nisu priznavali vrhovnog sveštenika jerusalimskog Hrama) su propagirali veru u budući svet (olam ha-ba) i vrlo su uspešno raširili svoje verovanje. Tako je vera u budući svet postala opšta među Jevrejima. Pirke Avot (Rečenice otaca) ovako govori o tome: ...„a ko je stekao reči Tore, stekao je sebi život večni." (Avot 2:8) i ...„Znaj da je nagrada pravednih na budućem svetu" (Avot 2:21.), kao i ...„Ovaj je svet nalik na predsoblje budućega sveta. Spremi se u predsoblju, kako bi mogao ući u dvoranu!" (Avot 4:21). Veru u besmrtnost još preciznije definiše Talmud u svom traktatu Berahot (34b). Ovo se zasniva na Mišni (Sanhedrin 10.1) i kao osnov vere citiramo je i u službi. Rabi Moše ben Majmon (Majmonid) na filozofskim osnovama je govorio o pitanjima besmrtnosti, ali veru u vaskrsenje je kao poslednji iskaz uvrstio među svojih Trinaest verskih iskaza (Ikarim) čega bez duše ne može biti.

Groblje (na hebrejskom bet ha-kvorot ili bet ha-hajim, tj. kuća živih i bet olam, tj. večni dom, u smislu gde na kraju svi živi završe svoj ovozemaljski put, gde svi nađu večni dom). Svaki vid profanog ponašanja na jevrejskom groblju je zabranjen, tako se niti jesti, niti piti na groblju ne sme, ali nije dozvoljeno ni odenuti molitveni šal (talit) ili koristiti svitak Tore. Takođe se ne sme u sopstvene svrhe iskoristiti bilje koje raste na groblju (traktat Megilat 29a i Šulhan aruh, Jore dea 367-8). Već u talmudska vremena se vodila velika briga o jevrejskim grobljima, pa otuda i izreka „jevrejski grobovi su lepši od

Jevrejsko groblje u Subotici

kraljevksih palata" (Sanhedrin 96b). Ipak, ortodoksni rabini su u 19. veku bili protiv kićenja cvećem, mada je i to stari jevrejski običaj.

Hazkara (hebrejski: pomen). To je molitva koja se recituje za pokoj duše mrtvih. Ovu molitvu tokom sinagogalne godine kazujemo četiri puta: osmog dana praznika Pesaha, drugog dana praznika Šavuota, na dan Šemini acereta i na dan Jom Kipura, bez obzira na koji dan u sedmici oni padaju. Ova molitva obično se naziva Mazkir, koju zapravo deca izgovaraju za svoje pokojne roditelje, ali mogu ga moliti i za svoje bliske rođake. Na službi posle završetka haftore (odeljak iz knjiga proroka koji se čita posle javnog čitanja Tore) se moli Hazkara. Dvojica gabaja (službenici dobrotvornih ustanova jevrejskih opština), koji su po pravilu gabaji Hevre Kadiše, sa svicima Tore u rukama stoje sa leve i desne strane almenora, uzvišenja gde se vrši čitanje Tore, a svi prisutni mole Jizkor (hebrejska reč znači seti se!) Posle se izgovara molitva El male rahamim i pročitaju se imena pokojnika opštine. U pomen martira se kazuje molitva Av ha-rahamim. Na kraju Hazkare se blagoslove rukovodioci Svetog društva, tj. Hevra Kadiše koji vode računa o jevrejskim sahranama i grobljima u opštini. Ovoj molitvi ne prisustvuju oni kojima su još oba roditelja živa.

Mnogi koriste isti naziv, Hazkara, i za molitvu El male rahamim koja se kazuje na godišnjici smrti. Aškenaski Jevreji obično koriste nemački naziv Jahrzeit, ili na jidišu Jorcajt, za ovu priliku. Ovaj dan žalosti iz godine u godinu drže uglavnom deca u pomen svojih roditelja. Prvi jorcajt pada na godišnjicu sahrane, a potonji na godišnjicu smrti. Jorcajt ima sledeće elemente: 1. paljenje sveća ili plamena pomena za dušu pokojnika, 2. ako je moguće treba obići grob pokojnika, 3. molitva El male rahamim, 4. muška deca kazuju Kadiš, muškarci na ovaj dan pomena često obavljaju i funkciju predmolitelja, 5. na nekim mestima ispijaju čašicu rakije (tikun), 6. mnogi na dan smrti svojih roditelja drže zavetni post.

Kever avot (na hebrejskom grob otaca ili predaka). U širem

Stari jevrejski nadgrobni spomenici

smislu tako se zove poseta grobova. Prema Midrašu već je i prorok Jeremija posetio grobove predaka. Poseta groba nije samo čin milosti, nego je i svojevrstan religiozni akt s ciljem da doprinese blaženstvu duše pokojnika. U judaizmu Bog se uvek smatra El rahum ve-hanun, tj. milostivim i ljubavlju (milosrđu) punim Bogom, daleko od slike prekog i osvetoljubivog Boga, koji bi kaznio decu zbog grehova svojih očeva, nego, baš suprotno, radi zasluga dece rado otpušta kaznu i otpisuje grehe njihovih roditelja i predaka. Tako možemo od isprazne profanosti obilaska grobova stići do najdublje vere u to da molitva koju izgovaramo pred grobovima uveličava zasluge pokojnika koji u tim grobovima leže i čini ih vrednim da im se gresi otpuste, jer su nam oni dali priliku da veličamo Večnog i tu na groblju. Za vreme tzv. strašnih dana isčekivanja koji prethode Jom Kipuru ipak dominira pokoravanje radi sopstvenih duša. Tada posećujemo grobove predaka s nadom da će Svevišnji ovaj put njihove zasluge pripisati nama u korist, u prilog izbavljenju naših duša.

.

Korišćena literatura:

1. Zsidó Lexikon, Budapest, 1929.

2. Jevrejski molitvenik, Tefilot Šabat, Subotica,2008.

Hozzászólások

Hozzáadás Keresés

Hozzászólás
Név:
Email:	do not notifynotify
Website:
Tárgy:
UBBKód:	-szín-világoskékfeketekékrózsaszínszürkezöldvilágoszöldbarnasötétkékolivaszínlilapirosezüstzöldeskékfehérsárga -nagyság-aprókicsiközepesnagyóriás
	Please input the anti-spam code that you can read in the image.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."