Od 29. marta 2010. godine, ponedeljak uveče, ili 14. Nisana 5770. godine, uveče, do 6. aprila 2009. godine, utorak predveče, ili 22. Nisana 5770. godine, predveče

Pesah je jedan od tri hodočasnička praznika (šaloš regalim) na koje su Jevreji odlazili u Jerusalim kako bi prisustvovali posebnim obredima u Hramu.

Pesah počinje 14. dana meseca Nisan. Praznik ima čak četiri naziva:

1. HAG HA-AVIV - Praznik proleća. Pesah pada u proleće kada već cvetaju voćke. Na poljima već zeleni žito - rađa se život za sledeću godinu. U davna vremena već prvog dana posle Seder-večere počeli su u jerusalimski Hram donositi prve plodove polja - prve plastove dozrelog ječma. To je period koji se zove Sefira ili brojanje omera. Sefira traje od Pesaha do praznika Šavuot, ukupno sedam sedmica.

2. ZEMAN HERUTENU - Vreme naše slobode ili praznik slobode jeste Pesah, jer su naši preci bili oslobođeni iz egipatskog ropstva sredinom ovog meseca, Nisana. Postali su slobodnim i to je rođendan jevrejskog naroda. Micve su za Seder-veče da jedemo beskvasni hleb i da se udubimo u priču o izlasku iz Egipta, ali naši učitelji dodali su još jednu obavezu, za ovo veče treba ispiti četiri čaše vina. Na prazničnoj trpezi čeka i još jedna, peta, čaša natočena vinom. Iz ove čaše nećemo ispiti vino, to je čaša proroka Elijahua koji će stići kao glasnik Mesijin.

Četiri čaše su sećanje na četiri rečenice kojima je Večni dao obećanje jevrejskom narodu da će ga osloboditi iz egipatskog ropstva.

Prva je: ...„Ja ću vas osloboditi bremena egipatskih tegoba,"

Druga je: „oprostiću vas njihova ropstva"

Treća je: „i izbaviću vas mišicom podignutom i sudovima velikim."

Četvrta je: „Uzeću vas kao Svoj narod i Ja ću vam biti Bog,"...

(2. knjiga Mojsijeva, 6:6-7.)

3. HAG HA-MACOT - Praznik beskvasnih hlebova. Glavno svojstvo praznovanja Pesaha, koje se tradicionalno poštuje u skladu sa često ponavljanom biblijskom zabranom, jeste najstrožije uzdržavanje od bilo koje vrste kvasca (hamec) ili hrane koja sadrži neku njegovu mešavinu. U vezi s tim je i veoma razrađen obred, koji, na veliko zadovoljstvo dece, podrazumeva detaljno pretraživačko prolećno čišćenje doma, nakon kojeg nekoliko komadića hleba ili mrvice biva skriveno u uglovima prostorije i u pukotinama na podu, da bi ukućani potom svečano tražili. Ujutru, na dan pre praznika, oni bivaju spaljeni.

4. PESAH poznat je i kao praznik „prelaska". Naziv Pesah potiče od glagola koji znači preći, proći, preskočiti i verovatno je bio korišćen za opisivanje prvih nesigurnih koraka novorođenog jagnjeta, a moguće je da je i kao imenica označavala takvo jagnje, po kome je potom nazvan nomadski praznik sezone jagnjenja. Svetkovina beskvasnih hlebova je bila praznik ratara u čast prve žetve žitarica, i takođe je počinjala u proleće. Vremenom, ta dva praznika, koji spadaju u isto godišnje doba, spojeni su, ali ono što ih je zaista ujedinilo bilo je novo značenje koje je nadilazilo svaki od njih pojedinačno i koje je taj spojeni praznik dobio time što je postao veliko godišnje podsećanje na izlazak iz Egipta, koji se takođe dogodio u proleće.

Zato je naziv Pesah dobio novo tumačenje: kada je Svevišnji, prilikom zadnjeg udarca od deset pošasti, uništio prvorođene u Egiptu, poštedeo je i prešao preko jevrejskih kuća (otuda naziv: prelazak), a beskvasni hleb (maca, u množini macot) je prema tome spomen na žurbu prilikom izlaska iz Egipta, koja nije dozvoljavala da testo naraste.

Praznik traje osam dana, a u Izraelu i među reformističkim Jevrejima u drugim zemljama slavi se sedam dana.

Najživopisniji deo praznika je svečani obed u domu na prvo, a kod ortodoksnih Jevreja i u dijaspori i na drugo veče Pesaha. On se zove Seder, što je skraćenika od seder hagada - redosled pripovedanja, jer mu je osnovna namera da se izloži priča o izlasku, onako kako je predstavljena u Tori: ...„i kazaćeš sinu svojemu u taj dan"... (2. knjiga Mojsijeva, 13:8.)

U drevna vremena, ovaj obed je uglavnom činilo pashalno jagnje, koje su porodice ili grupe porodica zajedno jele uz beskvasni hleb i gorke trave. Nakon što je ukinuto prinošenje žrtava, prestalo se i sa služenjem jagnjeta, a umesto njega koristi se kost s malo mesa kao simbol. Beskvasni hleb (maca) i gorko zelje (maror) su, međutim, zadržani i, zajedno sa ostalim propisanim jelima, alegorično predstavljaju priču o izlasku.

Praznovanje obuhvata i čitanje jedinstvenog liturgijskog i poučnog teksta pod imenom Hagada. Osnovu tog teksta čini midraško tumačenje, rečenicu po rečenicu, sažetog izlaganja priče o izlasku. Priča Hagade, posle uvodnih blagoslova, počinje rečima: „Eto hleba bede. Dovoljno ga jedoše praoci naši u zemlji Egipatskoj. Svako gladan nek' dođe i jede. Svako u nuždi nek' dođe i praznuje Pesah. Ove godine ovde, dogodine u zemlji Izraelskoj. Ove godine robovi, dogodine slobodni."

Potom, prema tradiciji, najmlađi prisutan postavlja „četiri pitanja": „Šta razlikuje ovu noć od svih ostalih noći? Jer svih ostalih noći jedemo kvasno i nekvasno, a ove noći samo nekvasno. Jer svih noći jedemo ostalo povrće, noćas ove gorke. Jer svih noći ne umačemo čak ni jednom, a ove noći dva puta. Jer svih noći jedemo i sedeći i zavaljeni, ove noći samo zavaljeni. "

Celom obedu je svojstvena mešavina dostojanstvenosti i radosti i on je tako pripremljen da svojim vizuelnim, zvučnim i kulinarskim efektima ostavi najjači utisak na učesnike, naročito na decu, kako bi oni mogli da posredstvom mašte dočaraju sebi priču o oslobođenju svojih predaka, jer to i jeste svrha ovog dela obeda. U Hagadi se kaže: „U svakoj generaciji, pojedinac bi trebalo da na sebe gleda kao da je lično bio oslobođen iz Egipta."

Neki elementi obeda Seder-večeri imaju sličnosti s drevnim grčkim simpozijumom ili rimskim banketom. Na primer, tokom večeri   prisutni ispijaju po četiri čaše vina „kao slobodni ljudi" naslonjeni na levu stranu. Za njih se, među ostalim tumačenjima, kaže da predstavljaju četiri obećanja Večnoga: ...izvešću vas... oslobodiću vas iz ropstva... izbaviću vas... uzeću vas da Mi budete narod.

Vrhunac svečanosti je otvaranje vrata doma da bi kroz njih mogao ući prorok Elijahu (Iliji), koji je, po jevrejskom predanju, prethodnik Mesije. Dočekuje se da najavi dolazak mesijanskog doba. Peta čaša vina (kos Elijahu) stoji na stolu natočena za njega... Doba spasenja će doći.

U Jevrejskoj opštini Subotica i ove godine Pesah se proslavlja na tradicionalan način. Uvod praznika je služba u Sinagogi za Erev Pesah, pa sledi Seder-večera sa čitanjem Hagade šel Pesah, prvog dana Pesaha je služba i čitanje prazničnog odeljka i Tore, kao i poslednjeg dana, kada je i Mazkir - sećanje na preminule članove Zajednice.

Korišćena literatura:

1. David J. Goldberg and John D. Rayner: THE JEWISH PEOPLE, Their History And Their Religion, London, 1987.

2. Rabbi Israel Méir Lau: A zsidó élet törvényei, Tel Aviv, 2000.

3. Zsidó Lexikon, Budapest, 1929.

4. Hagada, prevod sa hebrejskog: Ildi Ivanji i Đorđe Petrović, Izdavačka zadruga IDEA, Beograd

Hozzászólások

Hozzáadás Keresés

Hozzászólás
Név:
Email:	do not notifynotify
Website:
Tárgy:
UBBKód:	-szín-világoskékfeketekékrózsaszínszürkezöldvilágoszöldbarnasötétkékolivaszínlilapirosezüstzöldeskékfehérsárga -nagyság-aprókicsiközepesnagyóriás
	Please input the anti-spam code that you can read in the image.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."