Konglomerat raznovrsnosti

Home Subotica Οικονομία Cultura Society Vox populi Képtár Archive Contact

10.02.2012

Kako sam postao Jugosloven

Đorđe Dragojlović

Nisam oduvek bio Jugosloven, iako sam se rodio u Jugoslaviji... Koje više nema, ali to ne znači da je iz naših srca nestalo nešto što je grupa mudrosera odlučila da ima da ga nema, pa još to izvela u moru (tuđe, ne svoje, naravno) krvi. Ta Jugoslavija i danas predstavlja deo mene, deo mog identiteta. I to mi niko ne može oduzeti. ...

Belföld | Magyar Szó Magyar Szó Milka szindróma Goran Ješić Kinek fütyül a rigó? Jégpáncélban a Vaskapu Ellenőrzik a csatornahálózatra történő csatlakozásokat Óbecsén Szabadka | Magyar Szó Magyar Szó A palicsi Fontana épületébe szállították a menekülteket Mi a véleménye arról, hogy nincs tanítás az általános- és középiskolákban? Megnyitottak még egy melegedőt Hegymászók segítenek a jégcsapok eltávolításában Változatlan vizsgaidőpontok Danas dnevne novine: Srbija Danas dnevne novine; vesti za 10/02/2012. Rekordna potrošnja energenata Sve češće pucaju vodovodne cevi Solidarnost sa stanovnicima neformalnih naselja Prelaz preko zaleđenog Savskog jezera opasan i strogo zabranjen Autobus na liniji 65 upao u rupu Rade svi domovi zdravlja u gradu Bez zastoja u snabdevanju apoteka Proizvodnja struje nije ugrožena Investicija od 73 miliona dinara Invalidi dobijaju svoju bolnicu

Konglomerat raznovrsnosti

Cultura

Đorđe Kuburić

Projekcijom turskog filma Sloboda na tren, debitanskim ostvarenjem Araša Riahija, sinoć je (subota, 18. jul) počeo šesnaesti Festival evropskog filma na Paliću. Radi se o vrlo pristojno reralizovanom ostvarenju -- koje tematizuje ilegalnu imigraciju iz Irana u Tursku -- obremenjenim tragikom i humorom. U sred projekcije nahrupila je kiša, tako da drugi po redu, izraelski film Izgubljena ostrva, u režiji Rešefa Levija nije ni prikazan.

Dosadašnjih petnaest izdanja ovdašnjeg filmskog festivala jesu respektabilna referenca. Naime, Festival, oformljen u najnezgodnije moguće vreme i dalje traje, što je u Srbiji paradoks. Ne samo da traje, već i raste. Neka raste. I treba (još) da poraste. Ali, treba mu potpora. Ionako ne prevelik budžet okrnjen je za trećinu. Finansijske okolnosti, dakle, i nisu baš najspokojnije, no direkcija Festivala najavljuje da se to neće primetiti, pogotovo ne u programskim sadržajima, u čijih će devet segmenata biti prikazano sedamdesetak filmova.

Glavni, takmičarski program sadrži četrnaest igrenjaka, poetički i estetički raznovrsnih (potpisnik je neke već i video), a kakav će im biti najmanji zajednički sadržatelj, videćemo. Selektor Nikolaj Nikitin do sada je, uglavnom, znao šta radi. I ove godine će na Letnjoj pozornici biti prikazan aktuelni kanski laureat. Bela traka (Austrija / Francuska / Nemačka / Italija), kao poslednji, četrnaesti film, koji zatvara Festival.

Petar Mitrić je svojim izborom u sekciji Paralele i sudari najavio seriozni i sineastički uzbudljiv konglomerat raznovrsnosti (mahom srednjo)evropskih kinematografija, a isti selektor pripremio je još jedno zavodljivo pojavljivanje Mladih autora Evrope, čiji filmovi mogu da se, ekskluzivno, ovde pogledaju s obzirom da je njihova promocija tipično festivalska. Upravo brojnost i živopisnost pobočnih programskih ciklusa, kao i njihova permanentna regeneracija, čine ovaj Festival toliko posebnim. Uz, već, ustoličeni,

Ken Russel na Paliću

Underground Spirit, ovog leta, kao naročito intrigantan, doima se segment Ekološki dokumentarci, čiji ne baš inventivan naslov referiše o određenom nivou pozitivne globalne svesti koja se u ovom arealu zapatila, a možda je nekom bilo zanimljivo da se podseti i pojedinih naslova koji su bili prikazani pod firmom Srpski film u tranziciji. Ova dva narečena programa, zapravo su podrška odgovarajućem broju okruglih stolova -- posvećenim, naravno, ekologiji i tranziciji -- koji će biti upriličeni ovog leta na Paliću. Tako, modus sociopolitičke svesti, koji je itekako interaktivan sa umetničkim pretpostavkama sineastičkog izričaja, uzorno se postvaruje ovde i sada. Kad smo već pri tome, tek na prvi pogled paradoksalna je činjenica da se u gradu bez bioskopa održava uspešan filmski festival. Prvo, tranzicija se, kao i sve u Srbiji, događa specifično i poprilično naopako. Drugo, ovdašnji festival se, u međuvremenu, u filosofskom smislu, odredio kao stvar za sebe, bez ikakve veze sa bioskopskim okolnostima, što su -- opet u međuvremenu -- postala sinonim za holivudske projekte, sa kojima, je l', ova manifestacija nema nikakve korespondencije.

Dobri duh Palića jeste sintagma kojom bi bilo moguće označiti stanje stvari prisutno za vreme održavanja Festivala. U taj dobri duh svakako spada i kosmopolitska atmosfera što osvežava jezerski open air. Uvek se može sresti neka relevantna faca, sa kojom je moguće ležerno proćaskati, ali i ozbiljno popričati. Ken Rasel (koji je prilikom svečanog otvaranja apsolutno šarmirao publiku) i Miki Manojlović (pojaviće se za koji dan) bitne su zvezde evropskog filma. Alberto Barera (negdašnji direktor venecijanskog festivala), kao predsednik žirija, takođe emanira određenu težinu. A ima ih, a biće ih još.

Hozzászólások

Hozzáadás

Keresés