Vodolija je jedanaesti horoskopski znak Zodijaka, čiji je astrološki amblem muškarac koji prosipa vodu - kolektivnu svest čovečanstva. Astrologija nije, ma koliko joj naziv naučno delovao, ništa više od običnog pogleda na svet koji podrazumeva verovanje da vidljivi astronomski fenomeni neposredno utiču na naše svakodnevne živote. Što u suštini i nije netačno, jer trenuci izlaska i zalaska Sunca, ili Mesečeve mene, uopšte njihova prividna kretanja po nebu određuju naše kalendare, dužine dana, promene godišnjih doba...

Pred kraj oktobra subotički je gradski parlament održao vanrednu sednicu, na kojoj je, sudeći po raspravi, značajnija tema (bilo ih je samo dve) bila izgradnja bazena, ili, ako okrenemo temu, zaustavljanje izgradnje jednog drugog bazena... Šta su u stvari zaključili, možete pogledati u rubrici Parlament. No, ostavimo li po strani prepucavanja oko načina sazivanja sednice, suštine predloga i drugih (ne)spornih pitanja, ostaje utisak da su uvaženi odbornici, u nekoj simboličkoj ravni, raspravljali o - vodi. Možda je zato sve toliko ličilo na davnu raspravu o gradnji prečistača, koji je ovih dana dobio privremenu upotrebnu dozvolu. Možda ga i otplatimo pre nego što i zvanično počne sa radom...

Zavirimo li malo u istoriju, videćemo da je Subotica uvek imala problema sa svojim vodama, da često nije nalazila najbolja rešenja, iako je bilo i svetlijih trenutaka. Među one druge svakako spada svojevremena ideja da se isuši jezero Palić, e da bi se dobilo više obradivog zemljišta. Srećom, nije bilo političke volje za ovakvu epohalnu ideju, kao ni za neke druge, ništa manje zanimljive...

Koga baš zanima, neka iščita bogatu hronologiju u doktorskoj disertaciji Lajoša Hovanja (Hovány Lajos), koja je dostupna u biblioteci Građevinskog fakulteta. Ima tu mnogo interesantnih podataka, ali je verovatno jedna od najfascinantnijih činjenica da je svaka obilnija kiša oduvek izazivala poplave i druge probleme upravo na onim istim mestima na kojima ih izaziva i danas. Drugim rečima, nikada nismo uspeli kontrolisati visoke vode - osim možda u ono davno doba dok su još na teritoriji grada postojala prirodna i veštačka jezera i bare, koja su prihvatala viškove vode koja se našim precima slivala na glavu.
Njih više nema, nema više ni slobodnih depresija u koje bismo mogli odvesti viškove vode. Nema više ni nekadašnjih potoka, ili, da budemo precizniji, njihovi su tokovi potisnuti pod zemlju, pa danas često ni ne znamo kuda u stvari teku.
Deluje čudno, ali grad koji je u izvesnom smislu izgrađen na vodi - ili, da budemo tačniji - na uzdignutim delovima terena koje su, dok ih nismo isušili, okruživali ritovi, ne zna šta će sa svojim vodama. Treba li nam bolji primer od agonija kroz koje prolaze jezera Palić i Ludaš? Da li smo zaista nesposobni da nađemo prihvatljiva rešenja, ili nam pogled zasenjuju pojedinačni interesi koje oblačimo u ruho javnih, zajedničkih... Ili je u pravu Boško Krstić, koji u svom delu „Vodolija" govori o osveti vodenog boga s plave vaze na Paliću?
Mlake nema, ali logika grada je ostala ista. Reke nema zbog toga što ju je neko godinama zagađivao i zatrpavao sve dok zbilja i nije nestala.  Ali ne vredi što hoćete da zaboravite Mlaku, nje je bilo i ostala je u logici grada, piše Krstić u „Vodoliji". Odluka da se iznebuha smišljeni bazen gradi baš na Mlaki nema naravno nikakve veze sa Krstićevom knjigom, ali kao da iz nje probija izvestan simbolički smisao: svojevremeno smo isušili i nasuli teren Mlake, a sada u njega ugrađujemo bazen, dovodeći vodu tamo gde je nekada već bila...

Žan Ševalje (Jean Chevalier) i Alen Gerbrant (Alain Gheerbrant) u svom Rječniku simbola (Dictionnaire des symboles, 1982) navode da se „simbolička značenja vode mogu svesti na tri dominantne teme: izvor života, sredstvo očišćenja i središte obnavljanja. Te se tri teme susreću u najdrevnijim predajama tvoreći najrazličitije zamišljene, a istodobno i najsmislenije kombinacije.
Vode, neizdiferencirana masa, predoučuju beskonačne mogućnosti i sadrže sve što je virtualno, bezoblično, klicu klica, sva obećanja razvoja, ali i sve prijetnje resorpcije. Uroniti u vode da bi se iz njih  izišlo, ne rastvorivši se sasvim u njima, osim simboličkom smrću, znači vratiti se izvorima, napojiti se u golemom spremištu potencijala i crpsti otud novu snagu: prolazna faza regresije i dezintegracije, koja uvjetuje progresivnu fazu reintegracije i obnavljanja."
Pa sad, bude li sve bilo kako je obećano, iduće godine bismo mogli uroniti u vode novog bazena, napojiti se u tom spremištu potencijala i crpiti otud novu snagu. Možda i za završetak onog drugog, trenutno napuštenog bazena, jer nam iskustvo govori da je sve što je zamišljeno kao privremeno, često mnogo trajnije nego što možemo i da zamislimo. Pogledajmo, uostalom, onaj skelet naslonjen na Otvoreni univerzitet: nastao je tako što je izgradnja privremeno stala, dok se ne obezbede pare. Prošlo je od tada više od pola veka.

 

De dimensionis
U raspravi je pomenuto i pitanje dimenzija bazena, zašto se ne gradi bazen dužine 50 metara, takozvanih olimpijskih dimenzija, zašto baš 33,5 metara (u zaključcima istina stoji 33,33 metra), a ne neke druge dužine... Usledilo je objašnjenje da FINA (Federation Internationale de Natation, Svetska plivačka federacija) ima propise koji strogo propisuju dimenzije bazena, da zatvorene bazene dužine 50 metara grade samo oni koji pretenduju da organizuju neko svetsko ili slično takmičenje, a da je dužina od 33,5 metara potpuno u skladu sa propisima FINA...
Bilo bi lepo da je zaista tako. Ali nije.
Što je lako proveriti na zvaničnoj stranici federacije (www.fina.org), gde se u rubrici propisi (Rules) nalazi i odeljak Facilities rules (što bi se otprilike moglo prevesti kao propisi o postrojenjima). Elem, tu su propisane (pravila FR 2, FR 3 i FR 7) dimenzije bazena za plivačka takmičenja i vaterpolo; treba li reći da postoje samo dve propisane dužine bazena, 50, odnosno 25 metara, a da bazena dužine 33,5 metara (ili 33,33, svejedno) nema nigde! Istina, ta dužina je dovoljna za odigravanje vaterpolo utakmica, za koje je maksimalna dužina polja za igru 30 metara, a od gol-linije do zida bazena mora na obe strane biti najmanje 1,66 metara. Sve zajedno, to je 33,32 metra... Samo, u takvim se bazenima ne mogu održavati nikakva plivačka takmičenja, jer pravila predviđaju druge dimenzije.

 

Hozzászólások

Hozzáadás Keresés

Hozzászólás
Név:
Email:	do not notifynotify
Website:
Tárgy:
UBBKód:	-szín-világoskékfeketekékrózsaszínszürkezöldvilágoszöldbarnasötétkékolivaszínlilapirosezüstzöldeskékfehérsárga -nagyság-aprókicsiközepesnagyóriás
	Please input the anti-spam code that you can read in the image.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."