Qu'on me donne deux lignes écrites de la main du plus honnête homme, j'y trouverai de quoi faire pendue. U prevodu: Dajte mi dva retka napisana rukom najpoštenijeg čovjeka, i ja ću naći u njima razloga da ga dam objesiti.

Druga je stvar sa građanima, koji, s pravom ili ne, u mesnim zajednicama vide njima najbliži nivo, ogranak vlasti, od koje očekuju da im pomogne u rešavanju problema. A kada se ispostavi da su one u tome često nemoćne, negoduju, protestuju i postavljaju - sasvim logično - pitanje: zašto su tu, ako ne mogu ništa učiniti?

Slobodno bismo mogli reći da su, barem u slučaju Subotice, one nešto poput stečenih prava, umalo ne rekoh navika, u koje se (kao) mnogo ne dira, ali im se istovremeno, na različite načine, do maksimuma sužava polje delovanja. Ko god je zavirio u Zakon o lokalnoj samoupravi, lako će zaključiti da je jedan od značajnih izvora problema sa kojima se susreću mesne zajednice zapisan u njemu. Jer, u pomenutom zakonu, u članu 7, doslovce piše : Radi zadovoljavanja opštih, zajedničkih i svakodnevnih potreba stanovništva na određenom području, jedinica lokalne samouprave može da obrazuje mesnu zajednicu ili drugi oblik mesne samouprave, u skladu sa zakonom i statutom.
E, sad, ako - u najboljem stilu ovdašnjeg zakonodavstva, koje, ako već ne donosi međusobno suprotstavljene i samim tim nesprovodive propise, onda prečesto, po pravilu bez neke preke potrebe, koristi kondicional, dakle formu koja nešto dozvoljava, ali nikoga ne obavezuje (mož' da bidne, al' ne mora da znači) - zakon koji uređuje odnose u lokalnim samoupravama samo dozvoljava mogućnost formiranja mesnih zajednica, možda bi bilo bolje da o njima nema u njemu ni slovca. Jer, u tom slučaju bi se slobodno mogao primeniti princip po kom je dozvoljeno sve što nije zabranjeno, odnosno, niko ne bi imao zakonskog osnova da osujeti organizovanje lokalnih zajednica, ma bile one i mesne zajednice... Ovako, ostavljena je mogućnost lokalnim samoupravama da formiraju mesne zajednice, da postave granice njihovih ingerencija, ali one to ne moraju učiniti, a građani u stvari nemaju pravnu mogućnost da ih na to nateraju.
Ne govorim uprazno, jer postoje opštine (neke uopšte nisu male!) koje nemaju mesnih zajednica. Dobro, to nije slučaj sa nama u Subotici (šta više, verovatno ćemo već do polovine godine imati još jednu mesnu zajednicu, Mišićevo, a pre nekoliko godina nastala je i mesna zajednica Verušić), ali uveren sam da je sadašnji položaj i uloga mesnih zajednica postao neodrživ i da su na tom planu nužne promene. Naravno, promene koje bi osnažile ulogu mesnih zajednica, dale im više samostalnosti i kompetencija... ali i prihoda, svakako! Jedan od načina kako se to može učiniti pokazali su u Kanjiži: tamošnja skupština donela je odluku da mesnim zajednicama prepusti prihode od poreza na imovinu naplaćenog od vlasnika imovine sa njenih teritorija. Što će, nema sumnje, značajno poboljšati njihov finansijski položaj, samim tim i mogućnosti da poboljša(va)ju kvalitet života svojih stanovnika...
Kako bi to izgledalo, ako bi se primenilo u Subotici? Gradske oce bi verovatno 'trefio šlog, jer bi se - ako bismo uzeli u obzir sve poreze na imovinu (ekonomska klasifikacija u budžetu : 713) - čitav budžet morao prekomponovati, zbog „rupe" od nekih 580 miliona dinara... No, kanjiški „recept" se odnosi samo na poreze na imovinu naplaćene od fizičkih lica, te (ako se ne varam) 30 posto poreza na imovinu naplaćenog od pravnih lica i prema toj šemi svota bi bila daleko manja, oko 250 miliona dinara. A to je već ipak suma od koje glava ne mora previše da boli, a koliko bi značila mesnim zajednicama, lako je izračunati.
Nećemo se sada upuštati u detalje ovakve ideje, ali ipak da pomenemo: koliko para dobijaju mesne zajednice od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta na svojoj teritoriji? Zašto naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta (iza ove šifre uglavnom se krije eksploatacija peska) ne ide mesnim zajednicama na čijoj su teritoriji ta zemljišta? Ili, recimo, zašto mesne zajednice ne bi dobijale pare od komunalne takse za isticanje firmi na poslovnom prostoru? Lista ideja/pitanja ovim nije zaključena, a sve su to znatno manje stavke i lako bi se u budžetu našlo rešenje za njihovo preusmeravanje - a mesnim zajednicama, koje za svoj rad dobijaju (ispravite me ako grešim) nekih hiljadu dinara dnevno svako bi milionče mnogo značilo... U tom kontekstu, stari žargonski izraz po kom su ovi oblici mesne samouprave nazivani „mesnatim zajednicama" bio je sasvim promašen - ili ciničan, svejedno.
Suština čitave priče je u decentralizaciji, koja znači prenošenje ovlašćenja za donošenje odluka (ali i sredstava za njihovu realizaciju) što bliže građanima. A to ne podrazumeva samo „razvlašćivanje" Beograda u korist Novog Sada, ili Novog Sada u korist gradova i opština, već i ovih poslednjih u korist mesnih zajednica. Kako i u kojoj meri, to je već sasvim drugo pitanje.
Ovako, mesne zajednice kao da su između Scile i Haribde, čekića i nakovnja, čekića očekivanja i želja građana i nakovnja granica u koje su sabijene voljom lokalnih samouprava. Pa se tako događa da u pogledu komunalne infrastrukture mogu samo da prave planove i liste prioriteta, a da na njihov ishod nemaju nikakvog uticaja. Pa se onda u medijima prozivaju da su „građanima obećale asfalt", a asfalta nigde - što, naravno, nema veze sa stvarnošću, jer niko pametan ne obećava nešto na šta nema nikakvog uticaja. Ili se, ako je to nekom zgodno, upoređuju sa besposlenim popovima što i jariće krste, kada misle da treba promeniti naziv mesne zajednice (što je, pravno i tehnički gledano, sasvim bezazlena odluka, koja ni para ne ište), jer dok se, onako dokone, bave promenom naziva, ulice im prekriva blato. Primera ima previše, a tekst bi bio predug kada bi ih sve nabrajao, a skrušeno priznajem da su mi ovi bili najbliži.
Uostalom, nezadovoljstvo položajem i finansiranjem mesnih zajednica nije od juče, a malo je onih čiji bi se čelnici usudili reći kako je, ovako kako je sada, sve u redu... Konačno, kroz nekoliko meseci predstoje izbori u mesnim zajednicama, biće nešto kasnije i drugih izbora, pa eto prave prilike da se diskutuje o ovim pitanjima.

(Prema Velikoj enciklopediji aforizama, Zagreb, 1984, ova izjava Rišeljea /Richelieu/ citirana je u delu: Mme de Motteville, MÉMOIRES, I, ali se ona u nekim verzijama razlikuje - pominje se šest rečenica - a da ju je zaista izgovorio čuveni kardinal, prvi premijer u današnjem smislu te reči, osporavalo je već nekoliko autora; uostalom, autorka Memoara, Françoise Bertaut de Motteville, upravo je pod uticajem kardinala, još kao dete, zajedno sa majkom, sklonjena sa francuskog dvora, na koji se vratila nakon njegove smrti)

Hozzászólások

Hozzáadás Keresés

Đorđe Dragojlović  - Ah, te besposlene, dokone mesne zajednice   |79.101.66.xxx |13-02-2011 18:03:58 Sećanje je krhko Nije baš uobičajeno da prvi komentar dodaje autor teksta, ali ako objavi pogrešan podatak, onda mu to ipak dođe dužnost... Elem, sećanje je krhka kategorija, a ja sam po njemu izveo računicu šta bi primena "kanjiškog recepta" značila subotičkom budžetu i mesnim zajednicama. Proverio sam, kanjiške mesne zajednice neće dobiti 30 posto poreza na imovinu od pravnih lica, već svih 100 posto: 70 posto prema broju stanovnika, a 30 posto prema lokaciji nepokretnosti... Drugim rečima, da se tako postupa kod nas, mesne zajednice bi dobile ne oko 250, već nešto preko 400 miliona dinara (oko 10 posto budžeta). Ispravljam dakle grešku, pozdrav čitaocima. Đorđe Dragojlović Hozzászólás | Felejj

Hozzászólás
Név:
Email:	do not notifynotify
Website:
Tárgy:
UBBKód:	-szín-világoskékfeketekékrózsaszínszürkezöldvilágoszöldbarnasötétkékolivaszínlilapirosezüstzöldeskékfehérsárga -nagyság-aprókicsiközepesnagyóriás
	Please input the anti-spam code that you can read in the image.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."