U principu, uvek bi nam trebalo biti drago kada gradske službe pokažu da umeju brzo i efikasno da reaguju, da učine ono što im je u opisu posla, ono što se od njih očekuje, za šta ih, konačno, građani i plaćaju. A onda se dogodi izuzetak koji, suprotno davno uvreženom mišljenju, zasnovanom na pogrešnom prevodu, ne potvrđuje, već proverava pravilo. Jer, kao što će se videti, postoje slučajevi kada ne treba, ne da ne treba, nego se i ne sme baš tako brzo i efikasno reagovati, jer upravo takva reakcija izaziva sumnju u dobre namere nadležnih službi da rade u interesu građana. A taj vrhunski princip, kako će se videti, u teškom slučaju koji je povod redovima koji slede grubo je povređen, jer je upravo nalagao suprotno, da se sačeka.

Na Ortopedskoj klinici u Beogradu lekari nastoje da saniraju izuzetno teške povrede koje je pre desetak dana zadobila naša sugrađanka, devetnaestogodišnja Kristina Ziđarev. Kako su drugi mediji već objavili, nesretna devojka stradala je 21. maja u kasnim popodnevnim satima u Dudovoj šumi, dok je na klupi, nekoliko metara udaljenoj od teniskog terena broj 2, razgovarala sa drugaricom: na nju se srušila grana obližnjeg drveta.

To su činjenice koje niko ne osporava, ali sumnju izaziva neverovatna brzina kojom su nadležne gradske službe uklonile to obližnje stablo, sa svim delovima. Čak i ako je tačno ono što sada tvrde, da je reč o nepredvidivom nesrećnom slučaju, valjda je trebalo obavestiti još neke nadležne službe, da i one urade svoj posao, utvrde činjenice i na osnovu njih zaključe šta se stvarno dogodilo. I, naravno, postoji li nečija odgovornost. Saobraćajne nesreće su takođe nepredvidive, ali čak i u slučajevima kada nema povređenih oštećena kola se ne sklanjaju dok ne stignu nadležni saobraćajci.  U ovom slučaju mlada je devojka teško povređena, a gradske službe brzinom svetlosti uklanjaju dokaze, umesto da, kako to u filmovima toliko puta čujemo, obezbede mesto događaja -- da dokazi i tragovi ostanu netaknuti. Ovako, ispada da je neko unapred presudio da krivaca nema, nema odgovornih, žalimo slučaj, eto, dogodilo se... Uostalom, to je bilo u neuređenom delu Dudove šume, za koji i nismo nadležni, i tako to.

Neće biti baš tako. Ako i ostavimo po strani pitanje nadležnosti kada su svojevremeno, pod izgovorom sanitarne seče (šta god to značilo) naprasno posekli svo džbunje i manje raslinje, napravivši od Dudove šume prozračnu i transparentnu grupu krupnog drveća, ostaje činjenica da je Subotičani smatraju jedinstvenim parkom, jedinstvenom zelenom oazom. Bez podele na takozvane uređene, odnosno neuređene delove, koja, kako se sada ispostavlja, pre svega služi za aboliranje od vlastite odgovornosti, koja se elegantno gura dalje, nekom drugom.

Uostalom, šta znači neuređeni deo ovog parka? Da li je uređen samo onaj deo na kom su staze asfaltirane? Šta će onda klupe pored zemljanih staza -- istina, uredno devastirane, ali to je priča za neku drugu priliku. Ili, betonske kante za otpatke, postavljene između klupa. A kandelabri modernističkog izgleda, takođe posađeni duž neasfaltiranih staza?

Može li se uopšte govoriti o neuređenom delu parka za zemljanu stazu koja se proteže na svega nekoliko metara od teniskih terena broj jedan i dva, dugu šezdesetak metara, uz koju su postavljene dve klupe, kanta za otpatke između njih i (najmanje) jedan kandelabr, jedva pet metara udaljen od klupe na kojoj je stradala devojka?

Zvanična verzija glasi da se sa obližnjeg drveta, od kiše vodom natopljena zdrava grana otkinula, povukla za sobom suve grane susednog kestena, koje su se sručile na nesrećnu devojku. Zdrave grane se tako lako baš i ne otkidaju; visoko na tom susednom drvetu vidi se ostatak otkinute grane, ali on, kao prvo, nije zdrav, jer su lepo vidljivi tragovi truljenja, pod drugo, nije baš ni rasla prema sada već nestalom kestenu, a kao treće -- ko sada, nakon ekspresnog uklanjanja dokaza -- može potvrditi da se ona otkinula baš tada? Niko, naravno, a ostatak grane, ovako laički gledano, ni ne ostavlja taj utisak; lako je moguće da je pala ranije.

Konačno, pogledajte snimak panja udaljenog desetak metara od mesta nesreće, još uvek pored staze u tom navodno neuređenom delu. Jasno se vidi da je drvo bilo potpuno zdravo kada je posečeno, a tragovi -- piljevina od motorne testere, recimo -- pokazuju da je posečeno najviše nekoliko nedelja pre događaja, kada je nestalo zaista trulo stablo kestena. Ko je onda bio nadležan da poseče zdravo stablo, a nije bio nadležan da ukloni truli kesten u susedstvu?

Nešto smrdi, ali ne u državi Danskoj.

U momentu kada postavimo ovaj tekst fotografije sa Palića u vrhu naslovne strane verovatno neće više biti aktuelne, a i smrad od uginule ribe će se već razići. Za razliku od slučaja uklanjanja dokaza, i pitanje pomora ribe je navodno nepredvidivog karaktera, odnosno zavisi od milosti prirode, koja će ili dati vetra i promreškati vodu, izliti na vreme nešto kiše i temperaturu držati u pristojnim granicama, e da bi u vodi ostalo malo kiseonika...

Priča je i u ovom slučaju nešto drugačija, pa svakom preporučujem da u Press clippingu pogleda tekst Mi lesz a szerecsensirályokkal?, pa će biti jasno zašto. Onomad, pre više od tri decenije, opijeni (navodno) uspešnim okončanjem akcije stoleća slabo smo obraćali pažnju na detalje koji suštinu znače. Recimo, da je kapacitet tada novog prečistača u startu bio manji od potrebnog, da (opet navodno) zbog nedostatka para nije ni bio kompletan, jer neki neizostavni procesi u potpunom prečišćavanju otpadne vode nisu ni izgrađeni, kao što nisu izgrađeni ni primarni prečistači u fabrikama, da je veliki, ako ne i najveći deo mulja izvađen sa dna jezera ponovo u stvari završio u njemu, u obaloutvrdama, kao materijal za nasipe između sektora, ili za ostrva za ptice, nastavljajući tako da i dalje lagano opterećuje i truje vodu, da su u jezero olako puštene neautohtone vrste riba koje su polako obrstile sve vodene biljke, dodatno narušavajući njegovu biološku i ekološku ravnotežu.

Kada smo već pomenuli mulj. U aktuelnim prepucavanjima oko načina da se, recimo to hrabro, spasi jezero, boj se najviše bije upravo oko mulja, kao da je on glavni uzročnik njegovog propadanja. Biće, ipak, da je malo drugačije, jer pomore riba imali smo ni desetak godina nakon navodno uspešne sanacije, a neka niko ne kaže da je već tada debljina mulja dostizala današnje razmere. Mulj se u izvesnoj meri zakonomerno stvara i svakako predstavlja problem za plitka jezera, ali on nije glavni uzročnik problema: on je posledica čitavog spleta procesa koje nismo umeli ili nismo hteli držati pod kontrolom, pa nam se sada dešava to što se dešava. A stara je istina da se uklanjenjem posledica ne može lečiti bolest, pilule protiv temperature neće ukloniti tešku boljku koja ju je izazvala... OK, neka se mulj i makne, ako uopšte imamo para za to, ali opet se postavlja pitanje šta ćemo sa njim, imamo li ideju kako da ga bezopasno odložimo ili, još bolje, iskoristimo za nešto?

Za pomor ribe najlakše je okriviti javno preduzeće Palić-Ludaš, jer je ono staratelj zaštićenog područja koje obuhvata jezero i njegovu okolinu. Lako je dakle viknuti "drž'te lopova", ali moramo biti svesni, ma koliko rečena firma bila njegov staratelj i šta god joj mogli staviti na teret, da je jezero u stvarnosti mnogo više svačije, dakle ničije. Jer, staratelj nema nikakvog uticaja niti mogućnosti kontrole kvaliteta vode koja ulazi u jezero, režim voda određuje neko drugi, sa okolnih njiva se nesmetano slivaju pesticidi i druga sredstva koja se koriste u poljoprivredi, na dobrom delu obale ne postoji kanalizacija... Itd, itd... Bio sam prisutan kada se nad jezerom nedavno nenajavljeno pojavio avion, zaprašujući, kako se ispostavilo, komarce. Čime, kako to što su izbacili deluje na druge žive organizme? Zna li to neko? Na Paliću ne, jer avion je poslala neka pokrajinska institucija, iako po slovu propisa to nije smela bez dogovora sa starateljem. Ali, ko će se još propisa držati kao pijan plota...

Tako, dok mi bauljamo kroz mulj nesaglasnih propisa kojih se baš i ne pridržavamo, izukrštanih nadležnosti i formalnih odgovornosti koje poštujemo kada i kako želimo, jezero nam pred očima propada. Treba li nam nova akcija stoleća? Samo nam još to fali, o parama koje nemamo da i ne govorimo. Prihvatimo se već jednom ozbiljno posla, definišimo šta hoćemo, kako ćemo to postići i ko će šta morati da uradi. Račun svakako neće biti mali, ali ga svaki dan odlaganja, cimanja zbog ovih ili onih partijskih i drugih interesa samo povećava. Palić i njegovo zdravlje su opšti interes grada i njegovih građana i krajnje je vreme da se prema njemu tako počnemo i odnositi.

Hozzászólások

Hozzáadás Keresés

Hozzászólás
Név:
Email:	do not notifynotify
Website:
Tárgy:
UBBKód:	-szín-világoskékfeketekékrózsaszínszürkezöldvilágoszöldbarnasötétkékolivaszínlilapirosezüstzöldeskékfehérsárga -nagyság-aprókicsiközepesnagyóriás
	Please input the anti-spam code that you can read in the image.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."