Vodolija je jedanaesti horoskopski znak Zodijaka, čiji je astrološki amblem muškarac koji prosipa vodu - kolektivnu svest čovečanstva. Astrologija nije, ma koliko joj naziv naučno delovao, ništa više od običnog pogleda na svet koji podrazumeva verovanje da vidljivi astronomski fenomeni neposredno utiču na naše svakodnevne živote. Što u suštini i nije netačno, jer trenuci izlaska i zalaska Sunca, ili Mesečeve mene, uopšte njihova prividna kretanja po nebu određuju naše kalendare, dužine dana, promene godišnjih doba...

Zagovornici raznih teorija zavere, prema kojima smo mi večito samo nevine žrtve raznih međunarodnih, nadnacionalnih i inih sila, državnih ili drugih, pri čemu po pravilu ne zaobilaze Vatikan (ali nekako uvek, ničim izazvano i neopravdano, izostaju druge, našim vlastima tako bliske i drage verske asocijacije) i razna belosvetska udruženja bogatih i moćnih pojedinaca, čiji uticaj na događanja u svetu niko i ničim još nije uspeo dokazati (nema veze: manjak dokaza je tek pravi dokaz njihove moći da upravljaju svetskom politikom!), dok smo mi, naravno, samo nevine žrtve njihovih smicalica, nikada i ni pod kojim uslovima, valjda ni pod mukama, ne bi priznali staru istinu da je svako društvo u prvom redu samo odgovorno za stanje u kom se nalazi.

Qu'on me donne deux lignes écrites de la main du plus honnête homme, j'y trouverai de quoi faire pendue. U prevodu: Dajte mi dva retka napisana rukom najpoštenijeg čovjeka, i ja ću naći u njima razloga da ga dam objesiti.

Nekada se matematika zvala račun. Tako se ispisivala ova nauka, ovaj školski predmet u đačkim knjižicama. Mislim da je taj naziv i danas bolji.

Život nam se sveo na računanje. Ma ne mislim da živimo iz računa, to nikako, ali da u životu računati moramo, to svakako. Ne budemo li računali, sami sebi ćemo život zagorčati, a to pored onih koji nam ga zagorčavaju bez naše volje, bilo bi pogubno, naravno, iznova po nas.

Još sam daleko od penzije, ali kao i svi drugi i ja penzionere u porodici široj imam, pa se gledamo nedavno u čudu, ne znajući da li da se smejemo ili da plačemo nakon izjava uz krkanluk, da će penzije u narednoj godini, dakle u 2011, kao što je to čvrsto obećano, biti povećane za čitavih 1 % , te da će pratiti troškove života. Vrtelo se tih famoznih 1 % nekoliko dana, pa kada se i predlagač nakon dobrog krkanluka sit nasmejao i shvatio da onaj ko penziju ima od 20.000 dinara za povećanje koje bi usledilo, može da kupi dva kilograma kiselog kupusa, pomalo se i sam zagrcnuo. Možda to i nije malo, uzimajući u obzir količinu C vitamina u njemu, koji nas od bolesti može zaštititi, namesto vakcina protiv svinjskog gripa koje smo platili, a nismo dobili, koje smo kupili, pa poklonili onima kojima takođe ne trebaju, a možda smo ih morali reciklirati u istoj zemlji od koje smo i kupili, naravno uz dodatni, nimalo naivan iznos svežih evra, a kakvi smo, možda smo ih i pobacali po kontejnerima, tu oko nas, pa ćemo da se trujemo što će tek da nas košta. Dakle, dosetio se nakrkani pa hrabro istupio da će povećanje penzija u narednoj godini biti, zapravo, 100 % veće od onog koje je predloženo. Tako smo dobili povećanje penzija sa 1 %, a sve u skladu sa obećanjima, do čitavih 2 %, što znači da će penzioneri umesto predviđenih 2 kg kiselog kupusa, moći da kupe čitava 4 kg, pa ako još imaju ponešto od mesa i pirinča, mogu čak i sarmu da zamotaju u listove istog tog kiselog kupusa. Sve više verujem da će penzije ukinuti kada budem za nju stasao.

Čudo od računa.

Promenim kanal, promenim novinu kad tamo proslavljeni golman, onaj što je teško golove dobijao, onaj kome nisi mogao tako lako da uvališ, vrlo stameno izgovara kako su troškovi života u ovoj godini povećani za tek 32,5847350974 %. Čista računica, koja nas upućuje da se usklađujemo, ali nikako i da golove zabijamo.

Golove nikako, ali autogolove svakako.

Saopštava nam potom Šole, da je planirana inflacija za narednu godinu 4,527395267 % i to još sa +/- 1,5384936739 %. Sve mi je jasno. Planirana inflacija je po ovim ciframa, a kolika li je neplanirana i koliko će se zareza pomerati u desno, tek ćemo da vidimo. Treba se strpiti tek dan - dva, noć -- dve i kada bujica poskupljenja bude krenula, niko je zaustaviti neće. Uostalom, sada i mi znamo da smo najskuplji -- ne samo u okruženju, već i mnogo šire.

Čudo od računa.

Godina 2010. okončala se Vikiliksom. Svaka čast hrabrom čoveku, koji je razotkrio dosta toga, držeći se upravo demokratije i transparentnosti, držeći se svetskih kriterijuma izveštavanja po kojima je sve dozvoljeno objaviti, ako je istinito, i to bez objavljivanja izvora informacije. Da, dozvoljeno je, ali su ga zato združenim snagamo vrlo brzo uhapsili, kobajagi zbog toga što je muvao maloletnice. Okaljali su mu obraz donekle, ali nisu uspeli da zaustave i more tajnih i špijunskih informacija, koje su upravo njima obraze okaljali; teško će ih sprati.

Tu vas gađam.

Izgleda da je i naša špijunska afera pred konačnim rešenjem. Zakupio špijunski satelit onaj iz, sada susedne nam i bratske (da li bratske, više nisam siguran) zemlje kojem su i rođenog brata nedavno uhapsili, a mi sada treba goleme milione evra da plaćamo Izraelu za nešto što niti smo koristili, niti ćemo, ali ćemo zato račun morati da platimo. Ko se sve u međuvremenu ugradio u satelit, koje sve programe pojedinci mogu iz ove domaće špijunske afere da koriste, takođe će ostati tajna, ali veliki uspeh naše pravno - advokatske službe je na vidiku. Platićemo, po svemu sudeći tek 33,33333333 % od punog iznosa za ono što niti imamo, niti koristimo. Sitnica.

Blago nama, čudo od računa.

Naplaćali smo se mnogo toga što nam ne treba, naplaćali da bi se po neko od naših ugrađivao i uživao, pa smo se na takve račune i navikli. Više i ne obraćamo pažnju na ono što se dešava u zdravstvu i železnici, školstvu i vojnoj industriji BuuuuuuuuuuM, u automobilskoj i rudarskoj proizvodnji, pogotovo smo postali ravnodušni za ono što se dešava i zbori po Skupštini, pa čak i njenim kuloarima, naravno i po Vladi i Nemanjinoj.

Ako smo nekada mogli da plaćamo Josipu Brozu penziju za njegovo učestvovanje u Prvom svetskom ratu na strani okupatora, dakle protiv nas, što ne bi smo i Mesiću, kao tek bledoj slici Perikla.

Sve u svemu, računica je jasna.

Mi plaćamo i ne pitamo za šta sve plaćamo, kao da smo Rokfeleri. Ili, bar samo Feleri.

Srećna vam bila Nova 2011. godina, uz račune koje ćete morati da platite.