U socijalizmu je bilo najbolje, smatra četiri petine stanovnika Srbije, dok samo jedan od deset misli da je danas (naj)bolje* Životni standard u vreme socijalizma građani ocenjuju četvorkom, u vreme Miloševića sa 1,95, a danas sa 2,32 * Institucijama sistema u vreme Tita verovalo je 45 posto građana, u  vreme Đinđića 23, danas 19 posto, u vreme Miloševića deset, dok je u Koštuničine institucije poverenja imalo tek devet posto građana - ali više od petine, 22 posto, navodi da nikada nije imalo poverenja u institucije * Kriminalci upravljaju zemljom, misli 23 posto građana, po 18 posto smatra da to čine izabrane institucije, odnosno tajkuni... Ovo su samo neki od taze rezultata istraživanja koje je u septembru sproveo istraživački tim predvođen sociologom Srećkom Mihailovićem.

Ovu, kako tvrdi istinitu anegdotu, ispričao je u petak 8. oktobra Srećko Mihailović, predstavljajući rezultate istraživanja Kako građani Srbije vide tranziciju iz socijalizma u kapitalizam, sprovedenog u okviru projekta Dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu. Ispričao je to u kontekstu činjenice da našu vlast, kako se čini, ne zanima kako žive i šta misle njeni građani. Zameo nas vjetar, što bi rekla Margaret Mitchell u svom čuvenom romanu (od kog je čuveniji film, poznat i kao Prohujalo s vihorom).

Zanimljivo je da u protekle dve decenije, otkako smo ušli u tranziciju, istraživanja o tome kako se građani osećaju, kako žive i šta doživljavaju nijednom nije finansirala država. Nju kao da ne zanima uopšte kako žive njeni građani i šta se sa njima događa, iako ima para da tako nešto finansira. Pitanje je da li nekog uopšte interesuje? Utisak je da državu, one na vlasti, politiku, partije na vlasti, to ne interesuje, izgleda da misle da je to nebitno. Ali, ih ipak interesuje pred izbore, u predizbornoj kampanji. Zato se neka istraživanja rade samo pred izbore, i to više o političkim stavovima, o rejtingu stranaka, a kad izbori prođu, sve se zaboravi, rekao je Mihailović.

On je podsetio da se i tada istraživanja uglavnom finansiraju od strane privatnih ustanova ili političkih partija. Ovo istraživanje, koje je, kako kaže Mihailović, prvo je u istoriji ove zemlje koje je urađeno na nivou Srbije, a da se javnosti rezultati predstavljaju van Beograda, finansirali su Fondacija Fridrih Ebert, CeSID i Centar za studije slobodne demokratije.

Istraživanjem je rukovodio sociolog Srećko Mihailović, a glavna tema bili su dometi dvodecenijske tranzicije u našem društvu. Centralna ideja istraživanja je sučeljavanje nalaza empirijskih istraživanja iz različitih tranzicionih perioda. Reč je o komparaciji odnosa građana Srbije prema Titovom socijalizmu s kraja osamdesetih, Miloševićevom ratnom socijalizmu u devedesetim godinama i prema postoktobarskoj tranziciji (tranzicione vlade, Đinđić - Koštunica - Tadić). Istraživači su želeli i da dođu do odgovora na pitanje kako građani vide sve ono što su doživeli tokom ove dve decenije tranzicionih godina, kao i kakvi su rezultati poređenja njihovog nekadašnjeg i sadašnjeg života.

Odgovor, naveden već u podnaslovu, govori da 81 posto građana kaže da se bolje živelo u socijalizmu, deset posto vreme boljitka smešta u prvu deceniju ovog veka, šest posto u devedesete godine (u vreme vlasti Miloševića), a tri posto u vreme pre Drugog svetskog rata.

Ovakav odgovor ipak treba uzeti s izvesnom rezervom, jer je u većini tranzicionih zemalja prisutna nostalgija prema bivšim režimima. Poražavajuće je, međutim, to da se prvi put otkako se rade istraživanja o tranziciji događa da građani ovo što se događa pre vide kao propadanje Srbije (28 posto), nego kao početak demokratskog

Skoro polovina građana misli: privatizacija=pljačka

preobražaja (20 posto), dok čak 38 posto veruje da je sve ostalo isto, samo su jedni zamenili druge. Visok procenat ispitanika (23 posto) veruje da Srbijom vladaju kriminalci, zbog čega ono što se desilo nakon petog oktobra ne smatraju nekim napretkom, rekao je Mihailović.

Tračak svetla on ipak vidi u  činjenici da, ipak, petina anketiranih smatra da je ovo neki novi početak, što znači da među građanima ipak postoji neka nada u bolje, navodi on.

Nisu nimalo ohrabrujući ni stavovi prema privatizaciji, rekao je na predstavljanju rezultata istraživanja sociolog Zoran Stojiljković.

Skoro polovina ljudi, 44 posto, između privatizacije i pljačke stavljaju znak jednakosti. Onih koji su zadovoljni time kako je privatizacija obavljena je oko tri odsto i to su oni koji su imali koristi od tranzicije. Praktično, tranzicionih gubitnika je tri i po  puta više nego dobitnika, dok je mnogo više onih koji nemaju ni za hranu ni za odeću i obuću. Ali, mi imamo društvo sa kulturom u kojoj, sve dok se može, ljudi skrivaju da su u bedaku, kaže Stojiljković.

U istraživanju je od ispitanika traženo da uporede sadašnje stanje stvari sa stanjem u devedesetim godinama i sa stanjem pre 1990. godine. Dakle, da uporede sadašnju demokratiju, sa Miloševićevih deset godina naciokratske vlasti i sa socijalizmom. Ispitanici su trebali da uporede životni standard, stanje privrede, stanje političkog sistema i političke slobode.

Prema svim ovim parametrima socijalizam je bio najbolji, osim po političkim slobodama, koje su prema mišljenju građana danas najbolje.

"Najgore nam je po dva parametra bilo u vreme Miloševića, a po druga dva danas. U prošloj deceniji - vreme ratova, nacionalizma, neviđene inflacije, međunarodne izolacije, bombardovanja i svih drugih decivilizacija - e tada nam je bilo najgore na planu političkih sloboda i na planu političkog sistema. Dans, u deceniji koja ističe, najgore nam je na planu životnog standarda i na planu privrede. Kada se sve sabere, građani Srbije procenjuju da nam je najbolje bilo u socijalizmu (prosečna ocena 3,6), a dan nam je danas nešto bolje (2,5) nego što je bilo za Miloševićevog vakta (2,4)", istaknuto je u rezimeu rezultata istraživanja.

Govoreći na promociji u Subotici, Miroslav Ružica je istakao da tržište u očima građana ima nesigurnu interpretaciju, te da oni državu vide kao poslednju mogućnost, poslednje utočište. To je, kaže on , u tradiciji Evrope, u tradiciji i kulturi države blagostanja, zbog čega on visoke ocene ispitanika vremenu socijalizma vidi kao neku vrstu retrospektivne utopije, retrospektivne nade da postoji koncept dobrog društva.

Šta nam dakle preostaje? Nada? - koja, uostalom, izvire i iz poslednje rečenice glavne junakinje Margaret Mitchell, Scarlet O'Hara: Sutra je novi dan. Samo, za razliku od nje, mi o tome moramo da mislimo - već danas.

Hozzászólások

Hozzáadás Keresés

Hozzászólás
Név:
Email:	do not notifynotify
Website:
Tárgy:
UBBKód:	-szín-világoskékfeketekékrózsaszínszürkezöldvilágoszöldbarnasötétkékolivaszínlilapirosezüstzöldeskékfehérsárga -nagyság-aprókicsiközepesnagyóriás
	Please input the anti-spam code that you can read in the image.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."