Kriza tražnje, o kojoj se govori, u stvari je kriza likvidnosti, što najbolje pokazuju podaci o jakom bankarskom sektoru, dok privreda nema para, ocenio je, između ostalog, predsednik Regionalne privredne komore u Subotici, Slobodan Vojinović, prilikom nedavnog susreta sa novinarima.

Vojinović je istakao kako nigde  nije toliki procenat naplate kredita kao kod nas, čime se delom može objasniti i to što su banke ostvarile profite koji dostižu desetine milijardi dinara. Istovremeno, raste broj preduzeća čiji su računi blokirani: od oktobra prošle godine do kraja februara ove godine njihov je broj porastao za tridesetak posto i dostigao broj od šezdesetak hiljada. Privrednici su, kaže on, praktično potvrdili da podržavaju mere koje je za prevladavanje krize predložila Privredna komora Srbije i očekuju od nadležnih organa i institucija da ih i prihvate i primene.

Mere koje su donete krajem prošle i početkom 2009. godine su parcijalne i imaće efekte samo na kratak rok. Program mera treba što pre dograditi i prilagoditi novoj ekonomskoj realnosti, jer su negativne posledice finansijske i ekonomske krize sve izraženije, a uslovi poslovanja pogoršani u odnosu na period kada su donete, istakao je Vojinović.

Prema mišljenju ljudi iz komorskog sistema, za slabu privredu plutajući kurs dinara je neizdrživ i zato se zalažu za uspostavljanje stabilnog kursa dinara. Nije se smelo dozvoliti da dinar u kratkom roku, pred kraj godine, oslabi za dvadeset do trideset procenata, jer su tako naglo pogoršani rezultati mnogih preduzeća, a oni koji su učestvovali na tenderima ili svojim ponudama nastojali dobiti poslove sada ne mogu da se uklope u nove cenovne okvire.

Govoreći o multilateralnoj kompenzaciji, koja bi trebala da makar olakša probleme likvidnosti i izlaz iz začaranog kruga nenaplativih potraživanja i dugovanja koja pritiskaju privredu, Vojinović je ocenio da ona može biti samo jedna od mera za rešavanje problema dužničko--poverilačkih odnosa, ali samo uz neke bitne pretpostavke.

Ukoliko Vlada planira da primeni multilateralnu kompenzaciju, to mora da uradi hitno, a u taj proces treba da se uključe i korisnici budžetskih sredstava i javna preduzeća. Kako su efekti multilateralnih kompenzacija koje su ranije sprovođene bili veoma skromni, privreda insistira da se u cilju smanjenja nelikvidnosti preduzmu i druge mere. U prvom redu, da svi korisnici budžetskih sredstava izmire svoja dugovanja prema privredi u prvoj polovini 2009. godine, a da se potom uspostavi uredno plaćanje tekućih obaveza. Osim toga, treba uvesti obavezu za sve korisnike budžetskih sredstava i javna preduzeća da obaveze prema privredi izmiruju u roku koji nije duži od šezdeset dana, jer država i preduzeća u njenom vlasništvu, kao najveći naručioci roba i usluga, ne smeju biti generator nelikvidnosti, istakao je Vojinović.

Ova obaveza, kaže on, mora da se odnosi i na preduzeća koja imaju dominantan položaj na tržištu. Osim toga, komore traže analizu lanaca privrednih subjekata koji generišu nelikvidnost, te promenu propisa o registraciji privrednih subjekata. Drugim rečima, da se onemogući da jedno te isto lice gasi preduzeće i ostavlja dugove iza sebe, a na istom šalteru registruje nove firme i izbegava obaveze.

U suštini, zalažemo se za legalnu privredu, u kojoj će biti precizirani rokovi plaćanja obaveza, uz opasne sankcije za one koji ih ne poštuju. Istovremeno, zalažemo se i za to da se, u cilju povećanja finansijske discipline, poveća efikasnijim rad sudskih organa u postupcima dužničko--poverilačkih odnosa između privrednih subjekata. Evo, recimo, mi sada imamo primer petnaestak preduzeća koja imaju pravosnažne sudske naloge za izvršenje, dužnici su likvidne firme, ali se ništa ne dešava. S druge strane, ne znam kako se u okvire legalne privrede za kakvu se zalažemo mogu uklopiti preduzeća, kojih nije malo, koja nemaju ni jednog zaposlenog, nikakvu imovinu, a ostvaruju na stotine miliona dinara prometa. Kako se od takvog preduzeća mogu naplatiti potraživanja? Zato su nam potrebne mnogo promišljenije mere, dublji rezovi, ali bojim se da vlada koja je opsednuta odbranom budžeta, u kojoj prvih deset ljudi nema ni dana radnog staža provedenog u privredi, ne razume uvek o čemu mi govorimo, rekao je Vojinović.

Kao potvrdu takve konstatacije, on je naveo slučaj dogovaranja privredne saradnje sa Kubom. Subotička komora je učinila prve korake, potpisala sporazum sa tamošnjom komorom, a kada je trebalo realizovati dogovore, naši su se nadležni mesecima nećkali... Osam meseci kasnije Kinezi su potpisali sporazum sa Kubancima i, što se nas tiče, sve je palo u vodu, o poslovima vrednim na desetine miliona dolara koji su nam već bili u ruci, sada možemo samo da sanjamo.

Trenutnu ekonomsku situaciju Vojinović je ilustrovao podacima o padu privrednih aktivnosti u pojedinim granama, koji u pojedinim slučajevima dostiže čak i 75 posto! U tom kontekstu, istakao je on, nimalo ne sme da nas raduje činjenica da je situacija na području koje pokriva subotička Regionalna privredna komora ipak bolja -- zato što ni ona nije dobra.

Situaciju otežava i veoma visok stepen sive ekonomije, koji dostiže i tridesetak posto; drugim rečima, barem toliko iznose  neplaćeni porezi i druge dažbine, čije plaćanje izbegavaju brojni učesnici privrednog života, pre svega takozvana fantomska preduzeća. Upravo zato je nedopustivo u uslovima ekonomske krize bilo kakvo dodatno poresko opterećenje privrede, uključujući i povećanje stope PDV--a.

Hozzászólások

Hozzáadás Keresés

Hozzászólás
Név:
Email:	do not notifynotify
Website:
Tárgy:
UBBKód:	-szín-világoskékfeketekékrózsaszínszürkezöldvilágoszöldbarnasötétkékolivaszínlilapirosezüstzöldeskékfehérsárga -nagyság-aprókicsiközepesnagyóriás
	Please input the anti-spam code that you can read in the image.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."