Detaljniji pogled na strukturu dobitnika novca koji je trošen u okviru budžetske linije 481 (prema ekonomskoj klasifikaciji), koja se u propisima naziva "dotacije za nevladine organizacije", pokazuje da se, osim nevladinih organizacija, iz nje finansiraju i sportske i omladinske organizacije, verske zajednice, političke stranke... U 2009. godini Srbija je na "dotacije za nevladine organizacije" potrošila više od 93 miliona evra (8.737.664.007 milijardi dinara), rečeno je 24. decembra u Beogradu na konferenciji za novinare Centra za razvoj neprofitnog sektora (CRNPS).

Javnosti su prezentirani samo zbirni podaci, iz kojih se vidi da je (u čitavoj Srbiji) najveći pojedinačni korisnik sredstava iz "linije 481" Srpska pravoslavna crkva, a sledeći je Crveni krst, koji dobija upola manje para, dok se u okviru kategorije ostalih neprofitnih institucija uglavnom finansiraju kulturno- umetnička društva, strukovne organizacije, istorijski arhivi, Matica srpska...

Pošto izveštaji korisnika ovih sredstava - ukoliko uopšte postoje - nisu poznati javnosti, poreski obveznici u Srbiji nemaju nikakvu informaciju o tome za koje konkretne aktivnosti, dobra ili usluge je potrošen njihov novac.

Rankina otpremnina

Da li je zaista interes građana Srbije da u iznosu od čak (nešto većem) od 45 miliona dinara finansiraju udruženja boraca - među kojima i, recimo, "Udruženje boraca ratova 1912-1918. i potomaka" (dva miliona dinara), "Udruženje porodica palih boraca u Prvom svetskom ratu" (milion i po dinara), ili "Srpski četnički pokret" (2.304.272 dinara)? Poređenja radi, za naknade trudnicama za porodiljsko odsustvo, iz republičkog budžeta je u 2009. godini potrošeno tek 3.189.007 miliona dinara, konstatuje se u izveštaju Centra.

No, to nisu jedini egzotični primer(c)i na koje su naišli u toku istraživanja, pa su zato postavili i sledeća pitanja: (1) Zbog čega su u Ministarstvu rada i socijalne politike naknade za porodilje isplaćivane kao dotacije za nevladine organizacije? (2) Zbog čega kreatori budžeta Srbije imaju potrebu da, na račun poreskih obveznika, uplaćuju penziono i socijalno osiguranje sveštenicima iz nerazvijenih područja, a ne i, recimo, samohranim majkama, osobama sa posebnim potrebama, deci bez roditeljskog staranja ili invalidima koji žive u nerazvijenim opštinama? Da li su stanovnici tih područja građani drugog reda u odnosu na sveštenstvo? Koliko je, od ukupno nekih 650 miliona dinara koji su iz republičkog budžeta uplaćeni na račune Sinoda SPC i raznih eparhijskih upravnih odbora, crkava i manastira SPC, zapravo potrošeno na građevinske radove koji bi morali da budu predmet javnih nabavki? Da li su za te radove raspisivani tenderi? (3) Kakvo je javno dobro Ministarstvo dijaspore ostvarilo finansiranjem Srpskog Sabora Dveri? (4) Kakav je opšti interes ostvaren isplatama "dotacija za NVO" za 11 fizičkih lica u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, u iznosu od 840.000 dinara, te za jedno lice u Ministarstvu kulture, u iznosu od 126.0000 dinara? (5) Kakvo su javno dobro ostvarile pojedine opštine koje su novcem svojih građana finansirale rad sindikata zaposlenih u opštinskoj upravi? Da li i ostali poreski obveznici, koji nisu zaposleni u opštinskim upravama, imaju svoje sindikate, sa podjednakim pravom na finansiranje iz budžeta? (6) Kakvo je javno dobro građana opštine Malo Crniće (u blizini Požarevca), ostvareno dotacijom od 10.000 dinara za popravku putne mreže u Kosovskoj Kamenici? Koliko kilometara putne mreže je moguće popraviti sa 10.000 dinara? Kakve je radove na popravci moguće izvesti u decembru, kada je ova donacija isplaćena? (7) Zbog čega su građani opštine Voždovac, osim zakonske obaveze da finansiraju PUPS kroz dotacije političkim strankama, finansirali i akciju ove stranke "Pomoć penzionerima"? Da li je ova pomoć zapravo otišla penzionerima - članovima PUPS-a? (8) Kakav su opšti interes postigli poreski obveznici Šida finansirajući - kao dotacije nevladinim organizacijama - otpremnine Ljilji Ristić i izvesnoj Ranki, čije prezime nije ni navedeno? (9) Čije su dopune kredita za mobilne telefone MTS-u plaćali građani opštine Mladenovac?

(10) Kakve su tačno usluge raznih D.O.O, Turs-eva, ugostiteljskih radnji i marketinških agencija sa 3,982,390 dinara - kroz dotacije za nevladine organizacije - platili građani Šapca? (11) Kako je moguće da čak 22 opštine u Srbiji nije ispunilo svoju zakonsku obavezu finansiranja političkih stranaka? Da li su stranke u tim opštinama svoje pravo ostvarile na neki drugi, manje transparentan način? Nismo čuli da su se u javnosti požalile na nejednak tretman u odnosu na kolege u drugim opštinama? (12) Zbog čega su sa svih nivoa vlasti dotacije nevladinim organizacijama isplaćivane školama, fakultetima, domovima zdravlja, muzejima...? Ovo su sve institucije koje je osnovala država, koje se već finansiraju iz budžeta kao budžetski korisnici, i koje ni u kom slučaju ne mogu da budu u istom statusu sa nevladinim organizacijama.

Kreativna vlast

Pitanja nisu nimalo smešna, a potpuno su legitimna, ako se pođe od principa da su budžetska sredstva novac koji su građani Srbije poverili vladi (vlasti, na bilo kom nivou), kako bi ona njime ostvarila javno dobro i zadovoljila opšte interese svojih građana. Očigledno je da vlast ume da bude veoma kreativna u definisanju javnog dobra i opštih interesa. Uzgred: svi podaci su dobijeni iz dokumentacije Republičke uprave za trezor i iz trezora lokalnih samouprava, uključujući i one navedene u pitanjima.

Istraživanje je pokazalo da se, generalno gledano, iz te „linije 481" finansiraju četiri velike grupe korisnika - sportska udruženja, verske zajednice, političke partije i „ostale NVO". Kako se svake godine u predlogu budžeta koji usvaja Skupština one predstavljene zbirno - kao „linija 481" - nije moguće tačno videti koliko je namenjeno kojoj pojedinačnoj grupaciji. To je moguće saznati tek po završetku budžetske godine, kroz informacije o izvršenju budžeta. Međutim, tada je kasno za argumentovanu debatu i širu raspravu o budžetskim sredstvima, planiranim za dotacije nevladinim organizacijama.

Razdvajanje sportskih udruženja, verskih zajednica, političkih partija i «ostalih NVO» u zasebne budžetske linije, omogućilo bi građanima, narodnim poslanicima i svim zainteresovanim stranama da prilikom predlaganja i usvajanja budžeta steknu tačan uvid u to kolika su sredstva planirana za koju od grupaciju u narednoj godini.

Centar za razvoj neprofitnog sektora je, zbog toga, u dva navrata Ministarstvu finansija uputio inicijativu za razdvajanje ove četiri grupe na posebne budžetske linije. Inicijativa je prvi put podneta 2007. godine, tadašnjem ministru finansija Mirku Cvetkoviću, ali od ministarstva nikada nije stigao nikakav odgovor. U aprilu ove godine, Centar je pozvao nevladine organizacije u Srbiji da svojim potpisima podrže inicijativu, koja je predata ministarki Dijani Dragutinović, sa potpisima 188 nevladinih organizacija. Na zahtev za informaciju o sudbini inicijative, od Ministarstva finansija dobijen je odgovor iz kog nije moguće utvrditi da li ona može da bude usvojena ili ne. U junu ove godine inicijativu je upućena svim članovima Odbora za finansije Narodne Skupštine Srbije, sa pozivom da je podrže i predlože Ministarstvu finansija. Ni jedan od članova odbora, bilo iz vladajuće većine, bilo iz opozicije, nije se oglasio povodom tog poziva.

Biser nad biserima

Kada iz zapadne Srbije rešite na poziv drugara iz vojske da „skoknete" kod njega na slavu u, recimo, istočnu Srbiju i tamo se iznenadite drugim običajima, reći će vam da u Srbiji svako selo ima svoje običaje! Upravo tako nekako se može generalizovati i slika pristiglih analitičkih kartica „linije 481" srpskih gradova i opština. Ima svetlih primera, ali o ovim drugima... Utabanim stazama „ovih drugih" stigao je 2. decembra 2010. godine i dopis Odeljenja za budžet i finansije opštine Kučevo, u kome se na zahtev za dopunu nepotpunih informacija između ostalog kaže:

„U prilogu dopisa, na Vaš zahtev, dostavljamo Vam:

-Analitičke kartice sportskih omladinskih organizacija kojima su u 2009. godini preneta sredstva iz budžeta opštine Kučevo.

-Rekapitulaciju navedenih prenosa sredstava.

-Za dotacije političkim strankama u 2009. god. nije bilo prenosa sredstava.

Pošto smo za odgovor na Vaša pitanja utrošili puno vremena, zbog čega nismo mogli da u roku odgovorimo drugim obavezama, molimo Vas da nam u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dostavite sledeću dokumentaciju:

-Akt o osnivanju - Statut Centra za razvoj neprofitnog sektora

-Analitičke kartice ostvarenih prihoda za 2009. godinu iz kojih se vide izvori finansiranja Centra.

U protivnom, bićemo prinuđeni da se obratimo Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

U potpisu - rukovodilac Odeljenja."

Na ovaj način i zvanično je otvoren privatni filatelistički saobraćaj između tima CRNPS-a i rukovodioca odeljenja za budžet i finansije opštine Kučevo, izvesnim gospodinom Slobodanom Filipovićem, konstatuje Miroslav Mijatović u tekstu na ovu temu, dodajući: Centar za razvoj neprofitnog sektora će sa puno zadovoljstva na adresu Odeljenja za budžet i finansije opštine Kučevo poslati fino upakovani  Vodič kroz Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, sa novim markicama naših tenisera, osvajača Davis cup-a.

A Subotica?

Crvenkastom bojom označeni su ukupni iznosi predviđeni u budžetima za naznačene godine, pod „linijom 481" u okviru ekonomske klasifikacije. Ovi podaci su očigledno nešto drugačiji od onih koje je (za 2009. godinu) naveo Centar, pre svega zato što je on koristio podatke o stvarnim izdacima po toj osnovi, a ovo su podaci iz prihvaćenih budžeta - nismo koristili stvarne podatke iz 2009. godine, da bi ovi subotički podaci bili uporedivi. Ovi iznosi su očigledno znatno veći od proseka za onih 138 opština i gradova, ali to ništa ne znači; uostalom, nije ni objavljena lista onih koji još nisu dostavili podatke (ostaje nam samo pretpostavka da su u Gradskoj kući bili svesni zakonskih obaveza).

Ono što odmah upada u oči, jeste da nigde nema političkih stranaka. Razlog je jednostavan: one se u subotičkim gradskim budžetima u ekonomskoj klasifikaciji pojavljuju pod linijom 424, dakle razdvojeni su od linije 481 - nalaze se u razdelu 1, glavi 01, funkciji 112. Postavlja se međutim pitanje, ako je to tako kod nas, zašto nije i kod drugih? Budžeti se, valjda, prave po istom obrascu?

Druga je međutim stvar što je linija 424 prilično popularna u drugim delovima budžeta, gde se naziva „specijalizovane usluge" i pod kojom se, u zbiru, navode desetine, pardon, stotine miliona dinara... Recimo, za 2011. godinu 521.595.000 dinara, odnosno 13,36 posto budžeta, što nije nimalo zanemarljiva stavka. Uzgred, zbirni iznosi iz gornje tabele iznose 2,949 (2009), 2,953 (2010) odnosno 3,126 (2011 godine) posto budžeta. Pošto autori pomenutog istraživanja nisu objavili apsolutne brojke, nije moguće ustanoviti da li smo mi rastrošniji, ili skromniji kod izdataka ove vrste. Ali, tabela koja pokazuje za koje se budžetske stavke koriste pare iz te „linije 481", prilično jasno govori o tome da tu, bez obzira na njen naziv, teško da ima mnogo nevladinih organizacija... Ali, vlast je kreativna, kako smo već konstatovali.

Podaci koje smo koristili u ovom delu teksta preuzeti su iz materijala za 14, odnosno 22. sednicu Skupštine grada, te iz Službenog lista opštine broj 34 iz 2008. godine.

Izvori: site Centra za razvoj neprofitnog sektora (www.crnps.org.rs), izjava Ivane Stevanović iz  CRNPS, tekstovi Zorana Markovića (objavljen 24. decembra) i Miroslava Mijatovića (objavljen 7. decembra)

Hozzászólások

Hozzáadás Keresés

Hozzászólás
Név:
Email:	do not notifynotify
Website:
Tárgy:
UBBKód:	-szín-világoskékfeketekékrózsaszínszürkezöldvilágoszöldbarnasötétkékolivaszínlilapirosezüstzöldeskékfehérsárga -nagyság-aprókicsiközepesnagyóriás
	Please input the anti-spam code that you can read in the image.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."