Komunizam još nije umro, ma kako ga u Evropi više nema. Ima ga u svetu i to u najmnogoljudnijoj zemlji, Kini. Jedna zemlja, dva sistema, a funkcioniše da bolje ne može biti, širi se svetom, osvaja, dok i oni najmoćniji strepe da se sistem, ako hoćete, komunizam, pored robe kojom nas Kinezi zatrpavaju, ne prelije i kod njih.

Šta je bilo posle?

Upravo oni koji su se najviše u njega kleli, upinjali se u njega iz petnih žila, koji su u njemu vlast osvajali, pogodnosti imali, knjige štampali, sa naslovnih stranica se smejali, kleli se da je i posle Tita - Tito, preko noći su na volšeban način, ne stideći se ni najmanje, okrenuli ćurak i uz malo morgen, na samom kongresu komunista, srušili  komunizam kojeg su do tada gradili. Zvučalo je horski vrlo uvežbano i ujednačeno. Partiture već odavno savladane i sve to bez korepetitora, bez dirigenta i njegove dirigentske palice.

Nakon dve decenije rođene su nove generacije kojima samoupravni socijalizam baš i ne otkriva mnogo toga. Ne otkriva jer ne gledaju dobro i temeljno, kako bi trebali. Samo bi malo trebali da zagrebu i otkriju koliko moćna je bila tada naša privreda, koliki izvoz, koliko je bilo zaposlenih ili nezaposlenih građana, radnika, koliko novorođene dece, koliko škola i fakulteta, koliko stručnjaka i naučnika. Ne treba mnogo da se otkrije koliko smo to filmova u tom socijalizmu snimili, koliko knjiga štampali, pozorišta imali, koliko sportskih medalja sa olimpijada donosili. Samo neka se mladi okrenu oko sebe i shvatiće da je taj veliki broj privatizovanih i potom na brzinu propalih firmi upravo tada izgrađeno, videće koliko je tada građevina podignuto, koliko puteva asfaltirano, koliko se na more odlazilo, koliko se crvenim pasošem sa šest baklji bez viza putovalo, pa neka podvuku liniju i saberu. Dobiće jasnu sliku, pravi rezultat.

Ma znam, bilo je i onih loših stvari, koje takođe valja pominjati.

Evo, nedavno je i naš predsednik Vlade pominjao komunizam, u nameri da se proda još ono malo od države što je preostalo, ono  u šta su naši očevi, potom mi, ali i naša deca ulagali, odvajali, gradili. Valjda je i to naše, ali ne mari. Prodaće ga na tenderu, uz obećanje da ćemo i mi iznova dobiti ohohoooooooooooooooooooo, po glavi stanovnika. Dobićemo toliko da će nekoga tek pomilovati po glavi, a nekome možda i vrat slomiti gomilom para. Baš kao što je bilo i sa onom prethodnom prodajom i obećanjem hiljade evra, da bi na kraju ispalo hiljadu dinara. Ko nam je kriv što smo gluvi pa ne čujemo dobro. I sada će biti tako.

Ono što mi je zaparalo uši bila je argumentacija da mi nismo u komunizmu, da sve moramo prodati i rasprodati kako bismo uveli viši vlasnički nivo.

Eto nas radosnih kako se već godinama osmehujemo višem vlasničkom nivou i do sada rasprodate nam zemlje, zapravo rasprodatih fabrika i firmi, institucija i drugih društvenih (teško ćemo deci objasniti šta je to - društveno) i državnih dobara. Radosni smo što nam je viši vlasnički nivo u sopstvenoj praksi i ličnom iskustvu doneo potpuno urušenu i dotučenu ekonomiju, rasturenu privredu, ugašene fabrike, armiju nezaposlenih (pripaziti treba na lumpen proleterijat, ko zna ko će ga i kada instrumentalizovati, recimo uz kriglu piva) i sve baš sve što nakon toga sledi, a sledi ono ružno, ono prljavo i ono zlo.

Dakle, prodaćemo Telekom, dobiti veliki novac, podići posrnulu privredu, ići ka blagostanju i dotući komunizam.

Bravo!

A, usput ćemo se baviti i humanitarnim poslovima. Skupo plaćene vakcine koje nismo dobijali, štiteći se od epidemije gripa koje i nije bilo, nismo uzalud skupo platili. Sve je to bilo vrlo promišljeno. Darovaćemo ih siromašnijim od sebe.

E, baš me zanima kome, ko je to od nas siromašniji?

(Fotografije su samo ilustracije uz temu)

Hozzászólások

Hozzáadás Keresés

Hozzászólás
Név:
Email:	do not notifynotify
Website:
Tárgy:
UBBKód:	-szín-világoskékfeketekékrózsaszínszürkezöldvilágoszöldbarnasötétkékolivaszínlilapirosezüstzöldeskékfehérsárga -nagyság-aprókicsiközepesnagyóriás
	Please input the anti-spam code that you can read in the image.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."