Protiče praznični vikend u Budimpešti, Mađarska se priseća borbe za slobodu 1848. godine. U rano nedeljno jutro u sauni kupališta Rudaš, starog turskog kupatila slučajno se upoznajem sa g. Angyalom, i ubrzo se ispostavlja da je on Subotičanin. Sa uzbuđenjem se priseća mladosti i tadašnjeg grada.

Ali susretu nije kraj, srećemo se opet docnije i Angyal se zanima šta se dešava sa odnosima DS i SVM. Sa ogorčenjem priča o mađarskoj politici koja je odbila da pruži dvojno državljanstvo vojvođanskim sunarodnjacima, ali isto tako kritikuje i srpsku politiku na primeru istiskivanja SVM iz vlasti u Subotici, Senti i Čantaviru. Saznajem da je od njihove šire porodice od oko 50 članova živo njih tek nekoliko, mnoge je pokosio rak i alkohol. Kaže da je to usled bola zbog odlaska iz Subotice, odumrli su kao žito kad se iščupa iz korena.

Odlazim iz kupatila, prelazim preko mosta Slobode i posećujem g. Antunovića, subotičkog Bunjevca-Hrvata koji je pre 30 godina otišao iz Subotice i već 20 godina živi u Budimpešti. Baš je prošle nedelje bio u varoši svoje mladosti. Ne prati lokalnu politiku. Sve njegove priče počinju i završavaju Suboticom i/ili Palićem. Pomirio se sa neispunjenim željama i ostala mu je samo prošlost kao svetlo života. Od društvenih tema jedino napominje na dr. Illés Zoltána, političara Fidesza koji bi na izborima za manje od mesec dana mogao postati poslanik u mađarskom parlamentu, rođenog Subotičanina. Ali, o politici šuti.

Na kraju, evo i Milana, koji je početkom rata napustio Suboticu i naselio se u Budimpešti. Mađarski je naučio u Pešti, u Subotici ga nije govorio. Ćerka mu pohađa Srpsku gimnaziju. Ne priča ni o politici ni o nostalgiji. Dolazi kući par puta godišnje. Žuri, vodi privatni posao. Ne interesuju ga prazne političke priče, samo posao, uspeh, zarada i iznad svega, porodica.

Pitam se o čemu bi njih trojica razgovarali da se slučajno sretnu?

I u to je prošao praznik mađarskoj borbi za slobodu iz 1848., doba kada je eksplodirala želja za stvaranjem nacionalne države, a što je zatim posledično dovelo do sukoba sa slovenskim i drugim stanovništvom, te na kraju ruskim gušenjem revolucije. Tada, kada se pojavila želja za savremenom državom, niko narodu nije rekao da će nacionalna država biti mala, a da velika Mađarska može da postoji jedino ako je građanska i ako jednako poštuje sve narode. Ali, da li naši rukovodioci znaju da se to odnosi i na Suboticu, može biti velika jedino ako sluša i ispunjava težnje građana, a ne partija koje je svojataju kao svoj plen. Inače, izgnanik je moguće biti i živeći u svom gradu, ako se on prometnuo od svoje suštine i ako njegovi rukovodioci dijabolično ruše temelje na kojima je porastao do svojih visina.

Hozzászólások

Hozzáadás Keresés

Hozzászólás
Név:
Email:	do not notifynotify
Website:
Tárgy:
UBBKód:	-szín-világoskékfeketekékrózsaszínszürkezöldvilágoszöldbarnasötétkékolivaszínlilapirosezüstzöldeskékfehérsárga -nagyság-aprókicsiközepesnagyóriás
	Please input the anti-spam code that you can read in the image.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."