Vreme gmizavaca

Home Subotica Οικονομία Cultura Society Vox populi Képtár Archive Contact

20.05.2012

Kako sam postao Jugosloven

Đorđe Dragojlović

Nisam oduvek bio Jugosloven, iako sam se rodio u Jugoslaviji... Koje više nema, ali to ne znači da je iz naših srca nestalo nešto što je grupa mudrosera odlučila da ima da ga nema, pa još to izvela u moru (tuđe, ne svoje, naravno) krvi. Ta Jugoslavija i danas predstavlja deo mene, deo mog identiteta. I to mi niko ne može oduzeti. ...

Belföld | Magyar Szó Magyar Szó Egészségünkre! Árnyékprofil Biztonságos házak a melegeknek Közpénzek és korrupció Quadrille Vajdaság-szerte Szabadka | Magyar Szó Magyar Szó Egy nap alatt elvégzik a szövetvizsgálatot A termeléstől az ebédlőasztalig Pártlap, közpénzen A családdá válás ünnepe „Ülést kellett volna összehívni” Danas dnevne novine: Srbija Danas dnevne novine; vesti za 20/05/2012. Na severu Bačke kao u Pekingu Dani slovenske pismenosti Priča o brodu „Sent Ištvan“ Istorija na dodir Akcija „Ispravi se“ u OŠ „Đorđe Natošević“ Nova gradska vlast do kraja nedelje Za 15.000 evra 60 kvadrata Maturanti plesali sa Evropom Zdrav život na točkovima Kolektivno venčanje

Vreme gmizavaca

Cogito, ergo sum(njam)

Tereza Piuković

Šta li to gmizavci zaslužuju? Oni VELIKI - strahopoštovanje.

Oni mali, samo da ih zgaziš, jer iz svojih rupica ili zaklona vrebaju na svoje žrtve. Sa njima je teže jer ih je u današnjem vremenu sve više. Namirisali su tvrdu valutu za zamenu da se poigravaju sa mnogim sudbinama.

U privatizovanim preduzećima naše opštine i u jeku otpuštanja mase unesrećenih ljudi, imate strukturu ljudi koji su za dobre „bonuse" i u ime povećanja profita svog gazde, spremni da gaze, da unesreće porodice i porodice.

U ovom vremenu, dakle, potrebni su oni sitni gmizavci koji nemaju hrabrosti gledati u oči svojim žrtvama, onima koji će zbog krajnje bezočnog poteza pretpostavljenih ostati bez posla, koji neće znati objasniti svojoj deci zašto su otac ili majka ostali bez posla i zbog toga neće biti para ni za ispunjavanje najskromnijih želja.

Međutim, izgleda da su ovi mali gmizavci zadovoljni, jer izvršavaju zadatke za svog poslodavca. Verno i nepokolebljivo!

Bonus je, dakle, sve, on je njihov smisao bitisanja, smisao života.

Ali, doći će vreme kada će ovi mali gmizavci morati da podnesu račune, da se suoče sa svojom savešću i istinom.

Da nisu već zaboravili ne toliko davno prošlo vreme, kada su se vrlo brzo, tajfunski rešavale nepravde?

Dokle će ova država da omogućava šamaranje vrednih ljudi, koji su godinama gradili i izgradili mnoge fabričke hale, objekte, bolnice, škole... Gde je tu kraj?

Na žalost, današnja situacija, ne samo u našoj zemlji, nego i u celom svetu, veoma je složena i neizvesna. Ali... ipak, postoji ono ali... Ne može se svaki minus u poslovanju pokrivati tehnološkim viškom. I bonusom.

Hozzászólások

Hozzáadás

Keresés