Vrbašanin, mlad i visok, kažu da je košarkaš, vratio se prošle godine sa studija u SAD. Ispostavilo se, da su mu tamošnje vlasti zadržale važeću putnu ispravu, ali je dobio falsifikovani pasoš od službenika DKP Srbije u New Yorku. Naš vicekonzul mu je izdao takav dokument, ali je malo verovatno da je to uradio na svoju ruku. Verovatnije je da je dobio nalog ili naređenje iz Beograda.

Po dobrom ovdašnjem običaju, odmah su se javili patriotski raspoloženi političari, pa i obični građani, i Kovačević je proglašen maltene za heroja. Za osvetnika, koji je prebio „Amera na njegovom terenu". Poslanici Srpske radikalne stranke su ga čak vodali po Narodnoj skupštini, „eto, dečko je želeo da vidi to zdanje", a na to svaki građanin ove zemlje ima pravo.

Američka administracija je zatražila povratak Kovačevića na mesto događaja, ali su se naši zvaničnici ogradili od takve mogućnosti. Sudiće mu se u domovini, navodno, ali se Vašington nije pomirio sa tim. Zbog očiglednog kršenja međunarodnih diplomatskih pravila, propisa i prakse, zatraženo je isporučivanje osumnjičenog srbijanskog studenta.

Sredinom februara ove godine stvar se zakomplikovala. Nedavno preporođena Borba je naime objavila da je Vlada donela odluku pod oznakom „Strogo poverljivo" o obeštećenju prebijenog američkog studenta (naknada troškova lečenja) i plaćanju kaucije za Kovačevića u ukupnom iznosu od oko milion dolara. Što je, priznaćete, lepa suma. Naročito kada se plaća iz budžeta države, što će reći, zajedničke blagajne svih građana Srbije.

Počela je, zatim, hajka - ne na Kovačevića, ili Vladinog službenika - već na novine. Od direktora i glavnog urednika su tražili da odaju svoj izvor informacija, tačnije „izdajnika u svojim redovima". Angažovano je tužilaštvo, policija je pozvala na razgovor glavnu urednicu lista. Pojavila se odjednom i finansijska policija da kontroliše poslovanje preporođenog dnevnika.

Rekli bi da se u zemlji Srbiji ništa nije promenilo. Pritisak na štampu, bavljenje posledicama, a ne uzrocima i uzročnicima -- što pamtimo još iz devedesetih godina --  nastavlja se na isti način i istim tempom. Uzalud otpor, pritisak javnosti, umerene i pametne reakcije viđenih intelektualaca, da je laž kako naš Ustav zabranjuje ekstradiciju u inostranstvu optuženih građana Srbije. Ovde bi se samo uspostavilo ranije stanje, ako bi se Milorad Kovačević vratio u SAD, i stao pred tamošnji sud. U tome bi mu Domovina morala pomoći, pa tako i naše DKP, tj. diplomatsko-konzularno predstavništvo. Ispalo bi, da je to jeftinije za državu, a rešili bi se i bruke, koja je prouzrokovana prošle godine nepromišljenim i nelegalnim potezom nadležnih funkcionera i službenika u Beogradu i New Yorku.

Osim, ako mlađani Kovačević nije neka izuzetno važna ličnost, preko potrebna osoba, čiji ostanak na rodnoj grudi predstavlja nacionalni i državni interes bez premca, i čije bi isporučivanje nanelo nenadoknadivu štetu Srbiji.

Ukoliko to nije slučaj, sve ove zađevice oko državne tajne, igre gluvih telefona, sva politička nadmudrivanja gube smisao.

Ili ćemo svi mi, sa pasošem Srbije morati negde u inostranstvu prebiti nekog svog Štajnhauera i zatražiti falsifikovanu putnu ispravu u našem DKP, pa da u Domovini postanemo nacionalni heroji, čijim se slučajem bavi Vlada, a odluke donosi pod oznakom „Strogo poverljivo."

Kao u slučaju ovog nestašnog Vrbašanina.

Hozzászólások

Hozzáadás Keresés

Hozzászólás
Név:
Email:	do not notifynotify
Website:
Tárgy:
UBBKód:	-szín-világoskékfeketekékrózsaszínszürkezöldvilágoszöldbarnasötétkékolivaszínlilapirosezüstzöldeskékfehérsárga -nagyság-aprókicsiközepesnagyóriás
	Please input the anti-spam code that you can read in the image.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."