Ispod linije siromaštva u Srbiji, prema nekim procenama, živi više od pola miliona ljudi,  odnosno oko sedam posto stanovništva. Svaki četrnaesti stanovnik zemlje, odnosno, u nama najbližoj okolini, Subotici, oko deset hiljada ljudi. Najugroženija su naravno deca, penzioneri sa malim mirovinama, mnogočlane porodice, invalidi, nezaposleni...

U kancelariju mesne zajednice u kojoj živim gotovo svakodnevno dolaze ljudi tražeći pomoć, a sekretar im strpljivo objašnjava koje papire da prikupe, kome da se obrate, jer ni u ovoj sferi mesna zajednica jedva da može nešto da učini: da upiše čoveka na listu čekanja za topli obrok, pa ako se pojavi slobodno mesto... Sećate li se, uostalom, ono dvoje Subotičana koji su pre nekoliko godina bukvalno umrli od gladi (ma šta da su o tome posle govorili razni /ne/nadležni), dok ih je, koje li ironije, u poštanskom sandučetu čekao poziv da se jave za obrok u narodnoj kuhinji!
Ovo su jednostavno činjenice, preko kojih je lako preći ciničnom opaskom kako siromašnih ima svuda u svetu, svaka zemlja se sa tim problemom nosi kako zna i ume, neko ima Vojsku spasa, drugi Crveni krst ili druge socijalne službe. Ignorancija međutim ne pomaže, ti su ljudi tu, među nama. Imamo mi čak i neku strategiju borbe protiv siromaštva, ali je verovatno bolje ne zavirivati u nju, jer bismo se suočili sa svim onim što nismo umeli, ili nismo mogli učiniti.
Ujedinjene nacije su svojevremeno 17. oktobar proglasile Svetskim danom borbe protiv siromaštva i on se obeležava od 1987. godine, kada se na otkrivanju spomenika posvećenog borbi protiv siromaštva u Parizu okupilo oko stotinu hiljada ljudi. Cilj obeležavanja tog dana je promovisanje svesti o potrebi iskorenjivanja siromaštva i bede u svim zemljama, a naročito u zemljama u razvoju.
Na prekretnici milenija svih 191 zemalja članica Ujedinjenih nacija dogovorile su se da do 2015. godine pokušaju da ostvare Milenijumske ciljeve razvoja (www.un.org/millenniumgoals/). Ovaj termin prvi je koristio ambasador SAD pri UN, John Robert Bolton (Džon Bolton), na Svetskom samitu održanom septembra 2005. godine u New Yorku (Njujork). Ti ciljevi definisani su u Milenijumskoj deklaraciji Ujedinjenih nacija, usvojenoj 8. septembra 2000. godine. Ima ih osam, a Deklaracija, prihvaćena na plenarnoj sednici, obavezuje članice na njihovu realizaciju.
Treba li reći da je prvi cilj Iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi, u okviru kog je predviđeno smanjenje na pola broja ljudi koji žive sa manje od jednog dolara dnevno, smanjenje na pola broja ljudi koji pate od gladi, kao i povećanje količine hrane za one koji pate od gladi.
Šta je od toga postignuto u svetu posebna je priča, posebno u svetlu strahovitih suša koje su pogodile delove Afrike, na šta je međunarodna zajednica reagovala prilično mlako. Iako, tvrde neki eksperti, u planetarnim uslovima još uvek proizvodimo dovoljno hrane za sve, ama je njena raspodela ekstremno nejednaka. Pa je na mnogim mestima nema dovoljno, dok se na drugima baca ili čak uništava kao višak... A koga zanima kako stoji stvar sa tim milenijumskim ciljevima, uključujući ekstremno siromaštvo i glad, neka zaviri u poslednji, ovogodišnji izveštaj, eno ga na adresi http://www.un.org/millenniumgoals/11_MDG%20Report_EN.pdf.
(Ne)narodne kuhinje
Što se nas tiče, socijalnu pomoć u Srbiji prima na desetine hiljada porodica (a procene kazuju da je gotovo jednak broj onih kojima bi bila potrebna, ali nema para), dok najosnovnije egzistencijalne potrebe najsiromašniji građani ostvaruju (i) u desetinama narodnih kuhinja, koje deluju valjda u svim iole većim mestima. Pojma nemam zašto baš narodna, kao da postoji nekakva, recimo, nenarodna kuhinja... Biće da je to samo zgodno smišljen termin da pokrije prostotu.
Siromaštvom su, kažu upućeni, više pogođena seoska nego gradska domaćinstva, a na udaru su i oni koji su u procesu privatizacije ostali bez posla, kao i svi nezaposleni. Tu su zatim mnogočlane porodice, deca, samohrani roditelji, osobe sa invaliditetom i porodice u kojima oni žive...
Kako, u stvari, žive stanovnici ove zemlje? Evo, kao prve ilustracije, podataka o prosečnim platama u nekadašnjim jugoslovenskim republikama: u Sloveniji ona iznosi 975 eura, u Hrvatskoj 715, Crnoj Gori 475, Bosni i Hercegovini 415, Srbiji 376, Makedoniji 343 eura. Sami za sebe, ovi podaci ipak ne govore dovoljno, jer su različiti uslovi života u pojedinim zemljama, različite su cene pojedinih artikala, pri čemu je, naravno, posebno interesantno koliko koštaju životne namirnice? Pa, ako već po zaradama nismo u samom vrhu - upravo suprotno - sa cenama hrane se baš baškarimo. Šta drugo reći, kada su neke od namirnica kod nas skuplje nego u brojnim, mnogo razvijenijim zemljama? Da budemo precizniji: u apsolutnom iznosu, kod nas je jedino jestivo ulje jevtinije nego u drugim ex-yu republikama. Samo, da se neko ne prevari, jer i pored toga, Slovenac sa prosečnom platom može da kupi 166,38 litara ulja više nego mi, Hrvat ravno stotinu litara više, a Crnogorac 46,38 litara više. Evo još nekih poređenja: u Sloveniji se sa tamošnjom prosečnom zaradom može kupiti tri puta više mleka nego kod nas, sa ovdašnjom prosečnom platom. Prosečna plata u Hrvatskoj omogućava da se kupi dva puta više šećera ili brašna nego kod nas, a u Crnoj Gori je sa tamošnjim prosekom moguće smazati 30 kilograma piletine više nego kod nas.
Obično se kao neka vrsta pokazatelja standarda koristi takozvana potrošačka korpa. Ali... sastav i količina hrane koja ulazi u ovu korpu, izjavio je svojevremeno Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, napravljeni su tako da korpa pokriva samo osnovne energetske vrednosti članova jednog domaćinstva.
Hleba i masti
Broj kalorija koje namirnice koje ulaze u sastav korpe nose dovoljan je samo za preživljavanje, ali ne i za normalan život. Prosečna korpa se ne može primeniti na sve stanovnike Srbije. Nije isto kada u domaćinstvu imate dete u pubertetu i malu bebu, jer oni ne jedu isto. Isto kao što nisu iste potrebe za hranom jednog fizičkog radnika i zaposlenog u administraciji. Po parametrima potrošnje iz prosečne potrošačke korpe, ispada da Srbija ima najmanju potrošnju mesa, mleka, voća i povrća po glavi stanovnika u celoj Evropi. Možda bi bilo bolje da se nisu mučili i da su rekli da je za osnovne energetske vrednosti dovoljno mazati mast na hleb, jer je mast najkaloričnija, izjavio je Papović.
Prema poslednjim poznatim podacima, prosečna zarada u Srbiji u julu ove godine iznosila je 39.127 dinara. Istovremeno, sadržaj potrošačke korpe koštao je, takođe u julu, 55.875,95 dinara.
Prema istraživanju beogradskog dnevnika Blic, minimalni troškovi četvoročlane porodice u septembru su iznosili 95.997,77 dinara. Ako se računa sa prosecima, onda u četvoročlanoj porodici dvoje radi a dvoje su izdržavana lica - što znači da dve prosečne plate, ukupno 78.254 dinara, nisu dovoljne za minimalne troškove, jer nedostaje 17.743,77 dinara - gotovo pola prosečne zarade.
Fotografije koje prate ovaj tekst govore o tome šta i koliko tokom jedne sedmice za hranu potroše manje-više prosečne porodice u raznim delovima sveta. Lako je videti da su razlike velike, da ni porodice nemaju jednak broj članova, namirnice koje se vide na fotografijama govore i o kulturi, načinu ishrane i običajima, što svakako utiče i na podatke koje možete videti ako kliknete na fotografije. Iz svega toga, po prirodi stvari, treba izuzeti podatke iz izbegličkog kampa u Čadu...

Ovoj seriji fotografija nešto naravno nedostaje: slika neke porodice iz Srbije, sa manje ili više sređenim zalihama namirnica koje potroše u toku jedne sedmice. Valjda će jednom neko i to da nam priušti, pa da se i tako uporedimo sa drugima. Do, tada, obratite pažnju na sledeću podudarnost, koja je, nema nikakve sumnje, posve slučajna: nemačka porodica iz serije koju donosimo nedeljno za hranu potroši sumu koja je gotovo u cent jednaka prosečnoj zaradi u Srbiji.

Hozzászólások

Hozzáadás Keresés

Hozzászólás
Név:
Email:	do not notifynotify
Website:
Tárgy:
UBBKód:	-szín-világoskékfeketekékrózsaszínszürkezöldvilágoszöldbarnasötétkékolivaszínlilapirosezüstzöldeskékfehérsárga -nagyság-aprókicsiközepesnagyóriás
	Please input the anti-spam code that you can read in the image.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."