Postoji verovanje, prilično staro - o njemu malo kasnije - prema kom, ukoliko je 8. juna lepo vreme, ne pada kiša, tada će i narednih četrdeset dana biti tako. I obratno, ako je taj dan kišovit, onda će u predstojećih četrdeset dana kiša biti stalan gost. Prema katoličkom kalendaru, to je dan i sv. Medarda, koji, kao i svaki svetac, ima određena zaduženja, a njemu je - između ostalog - pripala i zaštita od kiše...

No, čini se da je ove godine rečeni svetac dobrano omanuo, ili je zaboravio ovu svoju obavezu. Jer, 8. juna je bilo lepo, sunčano vreme, ali takvo jedva da je potrajalo desetak dana... Već prvog dana leta, 21. juna, imali smo kišu, a pala je bogami i nekih od prethodnih dana. I to poprilično, pa su u nekim delovima zemlje upozoravali na moguće plavne talase manjih vodotokova, a po banatskim i drugim ravnicama njive plivaju u vodi, letina je uništena na desetinama hiljada hektara. Istini za volju, to je dobrim delom posledica izvanredno obilnih padavina tokom maja, koje su i u Subotici bile neuporedivo veće od dugogodišnjeg proseka: prema zvaničnim podacima, umesto nekih 55 litara po kvadratnom metru, što je uobičajeno, ove godine je palo negde oko tri i po do četiri puta više kiše!

Sveti Medard sa vernicima

Zemlja se natopila, nije mogla primiti nove količine i eto belaja za poljoprivrednike.

Evropski monsuni su nas ove godine baš dobro zasuli. Otkud sad monsuni, taj se termin kod nas koristi za neke azijske predele? Ukratko, monsun je tip atmosferske cirkulacije čiji je uzročnik razlika u zagrevanju i hlađenju kopna i mora. Najpoznatiji je indijski, a evropski, još uvek nedovoljno proučen, nastaje tako što se u proleće evropski kontinent zagreva mnogo brže nego severni Atlantik, pri čemu je razlika u temperaturi najveća u maju. To dovodi do razlike u pritisku vazduha, koji je tada veći iznad Atlantika nego iznad evropskog kopna, što omogućava prodiranje hladnijih i vlažnijih vazdušnih masa ka kontinentalnom delu, koje donose i povećane padavine. Postoji i njegov zimski, obrnuti pandan, kada se kopno brže hladi od okeana, a najpoznatija njegova manifestacija je januarsko topljenje snega.

E, to je otprilike evropski monsun, meteorološka pojava koja se s proleća manifestuje majskim u junskim kišama, što je karakteristično za klimu čitavog istočnog i centralnog dela Evrope.

Uzgred, meteorologija. Znate li možda poreklo te reči, koju redovno čujemo ili čitamo u svim vremenskim prognozama? E, pa, nju je, poput mnogih koje i danas takođe koristimo, skovao još Aristotel (grčki: Αριστοτέλης, 384-322), negde oko 340. godine pre naše ere, kada je proučavao različite atmosferske fenomene, kišu, sneg, vetar itd.  Njegova su objašnjenja bila pogrešna, ali sada to nije važno, značajno je da je skovao reč meteorologike (grčki: μετέωρολογική), u čijoj su osnovi dve reči: meteoros (μετέωρος), koja, pored ostalog, označava i sve što se nalazi u vazduhu (setite se grčkih manastira na stenama Meteora), te logike (λογική), koja znači proučavanje (načina) mišljenja.

Tako je nastala reč čija je današnja forma meteorologija. Istina, Aristotel je nju shvatao prilično široko, obuhvatajući njome čak i nebeska tela, ali osim što je smislio reč za nauku koja se formirala mnogo kasnije, on je napisao i prvi meteorološki udžbenik! Meteorologija u današnjem smislu razvila se tek od sedamnaestog veka, nakon otkrivanja osnovnih fizičkih zakona atmosfere.

No, kakve veze za svim ovim ima sveti Medard, poznat i kao Medardus, Saint Médard, Medard of Noyon, u svoje vreme biskup u Pikardiji (Picardie) u severnom delu Francuske, u Nojonu (Noyon)? Blaženi je Medard oči sklopio 8. juna 545. godine i tog se dana prema kalendaru obeležava i njegovo ime. A verovanje o onih četrdeset dana lepog, odnosno kišnog vremena? Pa, ne postoje dokumenti koji bi ga neposredno dovodili u vezu sa tim, ali postoji legenda da ga je kao mladića jednom prilikom od kiše zaštitio orao (u drugim varijantama druga ptica) koji je raširenih krila lebdeo iznad njega. Meteorološka posmatranja kazuju da staro verovanje nema uporišta u stvarnim vremenskim prilikama. Verovanje je ipak preživelo. Koliko je poznato, negde sredinom petnaestog veka, više od devet vekova nakon njegove smrti, prvi put je pomenuto u jednoj knjizi u Mađarskoj, pri čemu je navedeno da je preuzeto od Nemaca...

Hozzászólások

Hozzáadás Keresés

Hozzászólás
Név:
Email:	do not notifynotify
Website:
Tárgy:
UBBKód:	-szín-világoskékfeketekékrózsaszínszürkezöldvilágoszöldbarnasötétkékolivaszínlilapirosezüstzöldeskékfehérsárga -nagyság-aprókicsiközepesnagyóriás
	Please input the anti-spam code that you can read in the image.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."