Planska spontanost

Home Subotica Οικονομία Cultura Society Vox populi Képtár Archive Contact

20.05.2012

Kako sam postao Jugosloven

Đorđe Dragojlović

Nisam oduvek bio Jugosloven, iako sam se rodio u Jugoslaviji... Koje više nema, ali to ne znači da je iz naših srca nestalo nešto što je grupa mudrosera odlučila da ima da ga nema, pa još to izvela u moru (tuđe, ne svoje, naravno) krvi. Ta Jugoslavija i danas predstavlja deo mene, deo mog identiteta. I to mi niko ne može oduzeti. ...

Belföld | Magyar Szó Magyar Szó Egészségünkre! Árnyékprofil Biztonságos házak a melegeknek Közpénzek és korrupció Quadrille Vajdaság-szerte Szabadka | Magyar Szó Magyar Szó Egy nap alatt elvégzik a szövetvizsgálatot A termeléstől az ebédlőasztalig Pártlap, közpénzen A családdá válás ünnepe „Ülést kellett volna összehívni” Danas dnevne novine: Srbija Danas dnevne novine; vesti za 20/05/2012. Na severu Bačke kao u Pekingu Dani slovenske pismenosti Priča o brodu „Sent Ištvan“ Istorija na dodir Akcija „Ispravi se“ u OŠ „Đorđe Natošević“ Nova gradska vlast do kraja nedelje Za 15.000 evra 60 kvadrata Maturanti plesali sa Evropom Zdrav život na točkovima Kolektivno venčanje

Planska spontanost

Events

Diurnarius

Čak i kada je propala država čiji je centralni praznik bio 1. maj, običaj da se odlazi na Palić je očuvan i postao je deo naše istinske tradicije i načina života

Proslava 1.maja je bila jedno od centralnih obeležja nekadašnje zajedničke države, Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i njenog političkog sistema poznatog kao socijalističko samoupravljanje. Međutim, SFRJ je uništena, od tada smo, ne pomerajući se iz kuće promenili još tri države, preživeli smo i čitavu seriju brutalnih ratova na ovim prostorima - a ipak hiljade i hiljade Subotičana i dalje za 1. maj odlaze na Palić.

Još malo pa će biti tri decenije od kako je obnovljen običaj da se za jedan od najvećih praznika bivšeg sistema odlazi na Palić. Tradicija proslave 1. maja u Subotici je više vezana uz odlazak u Dudovu šumu, iako je uvek bilo i onih koji su više voleli da se tramvajem provozaju do Palića. U prvom periodu nakon stvaranja SFRJ to su bili organizovani praznici, a onda je sve bilo, malo po malo, prepušteno dobroj volji svakog pojedinca.

Pojavio se, međutim, jedan drugi problem. Ukidanje tramvaja je izazvalo nesagledive posledice, a najkraće rečeno - dok je ranije tokom leta svakog vikenda na Paliću bilo 20-30 ili više hiljada ljudi, početkom 80-tih godina jedva da je iko išao na nekad omiljeno izletište Subotičana. Tako su neki ljudi počeli da lupaju glavu kako da obnove naviku odlaska na Palić. Jedan od tih ljudi je bio i Dragutin Miljković koji je pokušao da reafirmiše tradiciju da se za 1.maj ide na Palić. Nije bilo lako, prve dve godine ideja nikako da uhvati korena, ali se dobra prilika ukazala 1983. godine.

Tada je, naime, pukim sticajem okolnosti, Štafeta mladosti stizala u Suboticu upravo 1. maja, pa je odlučeno da centralna manifestacija u povodu dočeka Štafete bude upravo na Paliću. Sindikat je Subotičanima uputio poziv da masovno dođu na Palić, ali kao da se i vreme zaverilo protiv te ideje. Taj 1. maj 1983. godine bio je i hladan i kišovit, a tramvaja, naravno, već odavno nije bilo.

Ipak se, prema procenama saobraćajne policije, na Paliću okupilo oko 15.000 ljudi! Na dočeku je govorio Geza Madai, predsednik Sindikata, a najveća i najbolje organizovana prateća manifestacija je bio »Trimbi. Naprosto, trebalo je biciklom stići do Palića, i to bez žurbe, a Fabrika bicikla »Partizan« je »pobednicima« u brojnim disciplinama poklanjala po 20, 30 a nekad i 40 vrlo kvalitetnih bicikala. Uzgred, te 1983. godine je najveća atrakcija bio šestosed u vlasništvu porodice Korhec koji je istinski obeležio taj, osmi po redu Trimbi.

I naredne godine je Sindikat pozvao radnike i sve Subotičane da za 1. maj idu na Palić, ali je i dalje bilo tek nešto malo pratećih manifestacija. Iako te godine nije bilo ni Štafete mladosti, prema službenim procenama je na Paliću bilo - 25.000 ljudi!

U to vreme je Suboticu vodila jedna izuzetna ekipa ljudi, od Đerđa Sorada, Jožefa Palenčara, Janka Pejanovića, preko Lasla Bale koji je bio predsednik Saveta za razvoj grada, pa do Dragutina Miljkovića i Boška Kovačevića koji je 1985. došao na čelo Partije. Oni su stvorili koncept čija je suština bila afirmacija Subotice kao grada nad gradovima, kao grada po meri ljudi, pa je u tom sklopu bilo uređenje centra grada, dolazak Ljubiše Ristića na čelo Pozorišta, prodor »Spartaka« u prvu ligu... I kad je ta ekipa ljudi videla da su Subotičani - mahom spontano - prihvatili obnavljanje običaja da se na Palić ide 1.maja, prvomajska proslava na obalama Palića je postala jedno od ključnih aspekata afirmacije Subotice. I to tako uspešno da su uskoro mnogi drugi gradovi počeli da organizuju proslave van samog grada.

Treba reći još nešto: Opštinski komitet Saveza komunista je na sebe preuzeo kompletnu organizaciju proslave, doček 1. maja na Paliću, pa je te 1985. godine taj doček bio proglašen za centralnu vojvođansku manifestaciju u povodu Međunarodnog dana rada, a gost i govornik bio je Radovan Vlajković, potpredsednik Predsedništva SFRJ, koji je nekoliko dana kasnije postao i predsednik tog tela.

Iako je organizovana proslava 1.maja na Paliću obnovljena 1983. godine, prva istinski velika proslava, sa desetinama manifestacija koje su bukvalno trajale od ranog jutra pa do kasno uveče, uz besplatnu vožnju vozom i autobusima do Palića i nazad - bila je 1985. godine. I zato ne treba da čudi što je te godine na Paliću 1. maja bilo preko 40.000 ljudi, i to ne samo iz Subotice nego iz cele Vojvodine, iz Beograda, pa čak i iz udaljenijih gradova.

One prve, 1983. godine, omladinci su učesnicima proslave i dočeka Štafete podelili 5.000 karanfila, naravno, besplatno, od 1985. je Palić bio prekriven desetinama manifestacija i programa - i sve je to bilo unapred i veoma dobro organizovano. Ali čak i kad je SFRJ bila uništena, kad je nestao sistem čiji je 1. maj bio centralni praznik (uz 29. novembar, Dan republike) - običaj je ostao očuvan i pretvorio se u tradiciju.

I zato će, sasvim sigurno, i ovog 1. maja na Paliću biti na desetine hiljada ljudi, i to mahom onih koji nisu ni bili rođeni one godine kad je bio obnovljen običaj da se taj slobodni dan sa porodicom i prijateljima provodi kraj obala palićkog jezera.

Hozzászólások

Hozzáadás

Keresés