Пустите ви Канта: тај није гледао у пупак, него у звездано небо над собом и морални закон у себи, што је путовање посебне врсте, доступно наљјбољима

Има ли икога код куће? Ево је прошло меких тринаестак сати откад нам је Европа отворила своје капије, а ја двојим, започињући писање овог текста, имам ли коме да пишем, или сте сви већ утекли, па сркућете чај на неком блиском, а до јуче тако далеком меридијану? У реду, можда нисте баж заждили пут Штокхолма или Копенхагена (а и шта ћете тамо по овом снегу), али Пешта, Темишвар, Љубљана, Беч или Рим нису баш преко света. Ако памтите нека предевизна времена, сад можда базате тим или неким сличним градовима, присећајући се и њих некадашњих, и самих себе, такође некашањих, све гледајући, њушећи и опипавајући шта им се то у међувремену десило, како то да су они њихови деценијама таложени слојеви Сивила које тако добро памтите углавном нестали некуда? А онда се сетите да знате и куда се то Сивило преселило: ено га код вас, заправо, код нас, у вашој улици, у вашем граду, у вашој земљи, двадесет се година то овде таложи као какав посебно поган отров, који нам је продро и у крвоток и у душоток, па више и не знамо како бисмо без њега.

Добро, шта да се лажемо, знате ви и знам ја да сте (још) код куће, као и ја што сам ту фамозну шенгенску поноћ дочекао у раздрнданом и промајном прометалу градског превоза, а не на Хоргошу или тако негде, где је серију својих типских осмеха приказивао вечити нам Јеремић Вук, наш министар косовских и метохијских послова, који узгред обавља и дужности министра спољних дела. Што баш он, а не било који други грађанин случајно покупљен са улице - немогуће је разумети. Али, пустимо то сад.

Екипа којој је нарочито добро кад је Србији нарочито лоше прво је вриштала како је избељивање Шенгена "продаја вере за вечеру", јер ако нам Шенген забели, онда ћемо тиме признати да је Косово независно, дочим сви ми знамо да је Косово "лажна држава", све са Метохијом, преодевеном у Дукађин. Као бива, све док нам је Шенген црн као ђаво, Косово је наше, и тачка.

Кад се та прича природно испувала, кренула је нова: све је то којешта, замазивање очију, "јер народ ионако нема пара да путује". Е, ту има неколико зачкољица: прво, путовање, бар оно које није далеко и дуго, уопште није тако скупо као што се нама, који смо се одвикли или који нисмо ни стигли да се навикнемо, упорно причињава. Друго, и суштинскије: питање права на слободно кретање није социјална ствар: то је питање темељне људске слободе и основног грађанског достојанства. Људи који не могу слободно да путују јесу људи који бораве у некој врсти државоликог затвора; они су робијаши на одслужењу казне за коју се не зна тачно колика је. Некима је то робијање комфорније него некима другима, али слободан није нико. Осећај да можеш слободно да путујеш, без сувишних формалности, није ништа друго него један од битних елемената осећања да си слободан човек. Та начелна слобода, дакако, ограничена је практичним факторима: јесте, неко ће до Сегедина по паризер, а неко до Париза по Париз (у Париз се махом иде по Париз), али исто тако је факат да се неко дрнда у аутобусу, други возе фићу а трећи бе-ем-ве, али и један и други и трећи имају право на исти друм. А они који богорадају како то укидање виза и није баш нешто јер ко ће данас, мајковићу, било где да путује, јесу они који никада нису имали проблема ни са визама ни са новцем, без бриге. Лако их је, уосталом, препознати: високи политички, тајкунски, "државотворно" интелектуални, медијски и спортски полусвет, бахати ловарни талог који је био нико и ништа док сте ви живели као слободни људи, а пронештио се, гле, баш онда када сте ви остали без сопствених девиза, али сте зато добили блаженство виза.

Не путује се, сходно популарном веровању, да ти дупе види пута, дупе ништа не види; путује се да упознаш друге и друго, не би ли нешто научио о себи, нешто што је немогуће научити проводећи живот загледан у споствени пупак. Пустите ви Канта: тај није гледао у пупак, него у звездано небо над собом и морални закон у себи, што је путовање посебне врсте, доступно најбољима. Зато Олош којем је добро кад је вама лоше и не воли да путујете: са сваког се путовања враћате паметнији, и то је добро за вас, али није за њих.

Hozzászólások

Hozzáadás Keresés

Hozzászólás
Név:
Email:	do not notifynotify
Website:
Tárgy:
UBBKód:	-szín-világoskékfeketekékrózsaszínszürkezöldvilágoszöldbarnasötétkékolivaszínlilapirosezüstzöldeskékfehérsárga -nagyság-aprókicsiközepesnagyóriás
	Please input the anti-spam code that you can read in the image.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."