Govoreći o šumama, Subotica ima ne samo njih već i nešto parkova, gde čovek može izaći i odmoriti se od svakodnevne jurnjave. Ali, možemo li biti zadovoljni njihovim kvalitetom i njihovom veličinom? Čini se, ni jednim, ni drugim. Jednako kao i u slučaju šuma koje okružuju grad, sve veće nezadovoljstvo građana zbog nedovoljne brige (ili nebrige) nad njima dokaz je za to [1]. Ne smemo zaboraviti ni slučaj nesrećne devojke na koju je pala grana, iako su mediji nedovoljno izveštavali o tom tragičnom događaju [2].

Nekada je u ovoj prašnjavoj ravnici vladala euforija za ozelenjavanjem. Najlepši primer te tradicije je Palićki park koji je sredinom 19. veka planski posađen na severni, peščani deo jezera. Naši preci ostavili su nam ne samo divna zdanja već i divne parkove. Ali, kao što rušimo stare zgrade, tako brinemo i o parkovima. Prvo smo nakon rata zbrisali (deo) zelenila u centru Subotice. Na slici se vidi deo trga ispred Gradske biblioteke sa početka 20. veka - čak i na crno-beloj fotografiji se jasno razaznaje količina zelenila. Sa starih slika se vidi da je čak i Korzo imao drvored, no razumljivo je da su nam danas važnije lepote fasada. Ipak, treba reći da je prevelika površina popločana i izbetonirana.

Ohrabruje da se u poslednje vreme sve više govori o potrebi ozelenjavanja, o nezi urbanog zelenila i o tisi okovanoj u gvožđe u Tokiu, koja kao da je postala simbol ove problematike. A možda tome doprinose i građevinari koji nam „ruše prošlost i grade budućnost", uporno zaboravljajući da u nju ugrade i zelene površine, predviđene čak i zakonom...

I ne samo to, već se i gradi na uštrb već postojećeg zelenila, što je - ne znam za druge gradove - nažalost stara praksa u Subotici. Naočigled nestaju čitavi drvoredi, Palić, Bajski put, ne tako davno i put za Kelebiju, Prozivka... [3] Ali Dudova šuma je najbolji - nećemo napisati „najlepši" - primer za to.

Originalna ideja za Dudovu šumu je potekla još u Ugarskoj. Kao što smo već rekli, tada je podizanje parkova bilo moda, pa je za svaki veći grad posebno projektovan gradski park, tzv. „Néppark" (kako ga i danas zovu u Kanjiži) ili „Népliget" (Senta, Bačka Topola). Znači, originalni naziv za park-šumu je bio Narodni park. Ali kako mu je prilepljen naziv „Dudova"? Kada sam ga upitao, jedan stariji sugrađanin me uputio na nekoliko velikih stabala duda koja još stoje - navodno je ova vrsta dominirala parkom u ono vreme, i to zbog uzgajanja svilene bube, što je tada bilo popularno.

Drugi nazivi kojima ovaj park Subotičani zovu su „Sétaerdő" - šuma-šetalište - i „Kiserdő" - šumica - od kojih je ovaj zadnji, na žalost, sve više na mestu.

Prvo su Dudovu šumu umanjili gradnjom sportske hale, što se, svedoči o tome i članak iz lista „7Nap" [4] nimalo nije svidelo Subotičanima. Citiram iz članka pod nazivom [5] Anziks u centru Subotice: „Objekat nalik na raširena galebova krila ... građen je 1968. Projektant je bio Ivo Antić, a izvršilac radova subotički Integral ... Objekat koji nije odgovarao ni jednoj ni drugoj nameni (t.j. da bude sportski i vašarski), već krajem sedamdesetih počinje da nagriza uticaj vremena i nebrige..." Uz članak su objavljene i dve fotografije fotoreportera (Főző József), koje prenosimo. A zatim je tu i teniski klub (ne znam da li je ovde bio i ranije ili su i njega uselili na uštrb šume), čiji lideri kao da nikako ne vide budućnost u šumskom okruženju. Možda drveće smeta teniserima ovog kluba u koncentraciji, da bi postigli neke zavidne rezultate? Uglavnom, skoro sva stara stabla oko ograde su posečena, nekoliko puta se proširivani i dodavani tereni itd.

Dokaz da ideja, a naročito lokacija gradskog parka mnogima još uvek smeta, jesu mnoge intervencije na njegovom umanjenju. Dudova šuma je danas praktički uništena, znaju to svi koji su videli kakva je bila ranije. Sramota je da se stara stabla, umesto da se stavljaju pod zaštitu i neguju, jednostavno poseku! Idite u Vrnjačku banju i videćete u parku stablo bora staro 200 godina - ne smeta nikome! Stogodišnja stabla hrasta Dudove šume su navodno zaštićena opštinskom odredbom, ali ne i isto tako vredne i stare bele topole koje su uglavnom posekli (kao na primer ovu sa slike koju donosimo).

Još u ranijem periodu postojala je težnja da se deo šume spasi od daljeg umanjivanja. Jedna ideja  potekla je od dr. Aberta Zolnaia, koji je predložio da se deo iza sportske hale obnovi i popuni drvećem „u čast druga Tita", što je tada bila najjača garancija da sve što se posadi tamo i ostane.  Zolnai je imao i ideju da se grad pošumljenim koridorom poveže sa Daščanskom šumom i tako preko Srpskog šora (tada još ne toliko izgrađenog kao danas) stvori jedno jedinstveno šetalište-izletište, nalik na (tadašnju) Palićku aleju. Ali je i to ostala jedna od tadašnjih „ludih ideja" poput one Petrovićeve za Mlaku[6] - ipak, tada se razmišljalo u zelenom.

Govoreći o budućoj sudbini našeg parka, treba još pomenuti da sve samouprave teže tome da za svoje parkove proguraju zaštitu na nacionalnom nivou. Tako je recimo park u Bačkoj Topoli stekao status Parka prirode, iako, kako se žale meštani, pare za njegovu obnovu nikako da stignu. Ali, zapostaviti parkove u centru ravnice, u kojoj nam vetar podiže i najmanju prašinu, da li je to razumno? [7]

Urbana Subotica ima manje zelenih površina od svih svetskih standarda. Čak i Njujork ima Central Park. Da li je potrebno, u vremenu kada iz svake česme teče ideja da „Srbija teži ka Evropskoj uniji", pominjati da postoje i evropske norme za to - Srbija je sigurno transponovala i  direktivu prema kojoj je potrebno da urbanistički planovi uključe i određenu zelenu infrastrukturu. Nešto ne vidimo da masa novoizgrađenih višespratnica ima izgrađeno igralište i park. Na Prozivci smo svedoci toga da zelenilo tamo sve više nestaje, da ćemo uskoro imati samo parkirališta i ništa više. Planeri naše budućnosti, imajte na umu i potrebu građana za zelenim!

Lepo je da postavljamo kipove starim Subotičanima, samo što ne slušamo šta su govorili i ne sledimo njihov primer. Napravimo kip građevinaru, pa rušimo njegove zgrade, umesto da podižemo, smanjujemo stare parkove - ovo mora da je neka subotička osobenost.

No da završimo nečim lepim - pogledajte te fotografije. Šetajući se u Dudovoj šumi u proleće će vas obradovati tepih lukovičastih biljaka... Uživajte u njima dok možete. U pevu ptica, u čistom vazduhu. Divite se starim stablima, jer u ovoj zemlji niko ne može garantovati da će dugo stajati. A Dudovu šumu koristi i više od stotinu sova ušara za zimsko sklonište, kada ih otera buka grada sa Radijalca.

[1] Dovoljno  je otići na stranicu gradSubotica.co.rs i potražiti članke o Dudovoj šumi i reakcije građana

[2] Stablo palo na devojku http://www.pressonline.rs/sr/vesti/regioni/story/66206/STABLO+PALO+NA+DEVOJKU%21.html

[3] Iako se na Prozivci nešto i sadilo, a napravljena je i fontana, što je za pohvalu

[4] 7 Nap, 8. novembar 1991: „Egykor és ma - Anziksz a város központjából"

[5] Anziks - razglednica; nastalo skraćivanjem nemačkog izraza Ansichtskarte, uz promenu izgovora suglasničke grupe u sredini reči

[6] Pisali smo o tome u članku o ciglanama, http://diurnarius.info/index.php/sr/subotica/20-subotica-opste/538-ciglane-na-jugu-grada (Beleška broj [1])

[7] Na Diurnariusu smo pisali  o tome da je prašnjavi ravničarski vazduh već i sam po sebi toliko nezdrav, da je Deže Kostolanji napisao grdne reči o njemu, pa je i umro od astme stečene u rodnom gradu http://diurnarius.info/index.php/sr/arhiva/19-kultura-opste/300-kostolanji-je-u-subotici-patio-od-astme.

Hozzászólások

Hozzáadás Keresés

Hozzászólás
Név:
Email:	do not notifynotify
Website:
Tárgy:
UBBKód:	-szín-világoskékfeketekékrózsaszínszürkezöldvilágoszöldbarnasötétkékolivaszínlilapirosezüstzöldeskékfehérsárga -nagyság-aprókicsiközepesnagyóriás
	Please input the anti-spam code that you can read in the image.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."