Natura i Emerald

Home Subotica Οικονομία Cultura Society Vox populi Képtár Archive Contact

20.05.2012

Kako sam postao Jugosloven

Đorđe Dragojlović

Nisam oduvek bio Jugosloven, iako sam se rodio u Jugoslaviji... Koje više nema, ali to ne znači da je iz naših srca nestalo nešto što je grupa mudrosera odlučila da ima da ga nema, pa još to izvela u moru (tuđe, ne svoje, naravno) krvi. Ta Jugoslavija i danas predstavlja deo mene, deo mog identiteta. I to mi niko ne može oduzeti. ...

Belföld | Magyar Szó Magyar Szó Egészségünkre! Árnyékprofil Biztonságos házak a melegeknek Közpénzek és korrupció Quadrille Vajdaság-szerte Szabadka | Magyar Szó Magyar Szó Egy nap alatt elvégzik a szövetvizsgálatot A termeléstől az ebédlőasztalig Pártlap, közpénzen A családdá válás ünnepe „Ülést kellett volna összehívni” Danas dnevne novine: Srbija Danas dnevne novine; vesti za 20/05/2012. Na severu Bačke kao u Pekingu Dani slovenske pismenosti Priča o brodu „Sent Ištvan“ Istorija na dodir Akcija „Ispravi se“ u OŠ „Đorđe Natošević“ Nova gradska vlast do kraja nedelje Za 15.000 evra 60 kvadrata Maturanti plesali sa Evropom Zdrav život na točkovima Kolektivno venčanje

Natura i Emerald

Szabadka

Gabor Mesaroš

** Koncept i praksa zaštite prirode se u poslednjih dvadesetak godina u značajnoj meri modernizovao u pravcu standardizacije postupaka izbora područja za zaštitu, definisanja programa upravljanja zaštićenim područjima kao i evaluacije postignutih efekata zaštite **

Naučna argumentacija kvalifikacije područja za zaštitu u širem obimu se počela primenjivati usvajanjem Direktive o zaštiti prirodnih staništa, divlje faune i flore Evropske unije. Ova Direktiva usvojena je 1992. godine i u njoj je istaknuto više od 1000 vrsta i staništa koja su značajna za očuvanje biološke raznovrsnosti u Evropi. Na osnovu ove Direktive imenovana su tzv. Posebna područja zaštite (Special Areas of Conservation -- SAC) koja, zajedno sa tzv. Područjima posebne zaštite (Special Protection Areas - SPA), koja su prepoznata na osnovu Direktive o zaštiti ptica, čine NATURA 2000 mrežu zaštićenih područja u Evropskoj uniji. U ovoj mreži se trenutno nalazi više od 25.000 područja, što čini blizu 19% teritorije Evropske unije.

tabla-1 Gotovo identična metodologija ocene prirodnih vrednosti područja za zaštitu primenjuje se i kod izbora područja za zaštitu koja se imenuju na osnovu Evropske konvencije o zaštiti divljih vrsta i staništa, tzv. Bernske konvencije. Mreža koja je u okviru nje formirana nazvana je Emerald mreža. NATURA područja koja su imenovale članice Evropske unije automatski postaju deo Emerald mreže, dok države koje nisu članice Evropske unije formiraju nacionalnu Emerald mrežu zaštićenih područja koja bi, pristupanjem Evropskoj uniji, trebalo da postanu deo NATURA2000 mreže.

Prepoznavanje bioloških vrednosti određenog područja predstavlja osnovu za njegovu eventualnu zaštitu. Međutim, samo prisustvo neke vrste na nekom području ne garantuje i automatsku zaštitu tog područja. Bitne elemente predloga za uključivanje područja u Emerald i/ili Natura2000 mrežu čine i procene koji deo populacije živi na predloženom području i koliki je doprinos tog područja ukupnoj zaštiti. Procene se ne vrše za celu teritoriju određene države, nego za teritorije tzv. biogeografskih regiona, koja su prepoznata na Evropskom nivou. Od ukupno deset biogeografskih regiona u Evropi, na teritoriji Republike Srbije se nalaze tri regiona: panonski, kontinentalni i planinski.

Izveštaj o kvalitetu predloga mreže određene države, stepen zaštićenosti određene vrste ili staništa procenjen za svaki biogeografski region koji se nalazi na području te države ocenjuju evaluatori iz Centra za biološku raznovrsnost Evrope (European Topic Centre on Biological Diversity). Usaglašavanje stavova predstavnika države, evaluatora iz Centra ali i predstavnika akademskih i nevladinih organizacija, odvija se na posebno organizovanim skupovima tzv. biogeografskim seminarima, gde se naučnom i stručnom argumentacijom ističe potreba zaštite ili opravdava njeno odsustvo.

Šta to u praktičnom smislu znači za Suboticu? To može značiti mogućnost da se direktno utiče na izbor područja sa teritorije našeg grada koja će se uključiti u međunarodne mreže zaštićenih područja. Identična metodologija izbora staništa između NATURA2000 i Emerald mreže, skoro identičan izbor vrsta i staništa kao i mere zaštite omogućavaju da se već sada, tokom formiranja Emerald mreže koja je u toku, određena područja predlože za međunarodnu zaštitu. Neophodno je sagledati u kojoj meri zaštita neke od ciljnih vrsta koje žive na našem našem području (npr. tekunica ili žabe mukače) mogu doprineti njihovoj zaštiti na području panonskog biogeografskog regiona. Treba naglasiti da se uključivanjem određenog područja u međunarodnu mrežu preuzimaju značajne odgovornosti za njenu zaštitu, ali, otvaraju se i dodatne mogućnosti pristupa specijalizovanim fondovima koja finansiraju održavanje, revitalizaciju i održivo korišćenje zaštićenih područja.

Nije važna veličina područja

Neka od mesta koja su prikazana u okviru serije članaka o Zapostavljenim prirodnim vrednostima okoline Subotice predstavljaju dobre kandidate za uključivanje u Emereald, a u perspektivi i u NATURA2000 mrežu. Neke od vrsta koje su konstatovane nalaze se vrlo visoko na listama prioritetnih za očuvanje evropske flore i faune. Veličina određenog područja nije niti preporuka, niti eliminatorni faktor za njeno uključivanje u mrežu. U okviru NATURA2000 mreže postoje hiljade područja koja su malena, a ipak su uključena u mrežu zbog njihovog značaja za uspostavljanje koherentnosti mreže i povećanje efikasnosti zaštite. Detalji o NATURA2000 mreži mogu da se nađu na adresi http://natura2000.eea.europa.eu

Zeleni koridori

Zeleni koridori su delovi prostora u kojima opstaju prirodna ili poluprirodna staništa, koja svojim rasporedom omogućavaju povezivanje izolovanih populacija živog sveta. Izolacija populacija je rezultat raznih vidova ljudske delatnosti, kao što su izgradnja saobraćajnica, održavanje velikih područja pod monokulturama ili širenje urbanizovanih područja. Razmenom jedinki između manjih pod-populacija obezbeđuje se neophodan nivo genetičke raznovrsnosti i izbegavaju negativni efekti ukrštanja u srodstvu.

Po svojoj strukturi koridori mogu da budu kontinuirani - na primer, pojas drvenastih biljaka uz obale rečica, kanala ili saobraćajnica i diskontinuirani - na primer, prirodne ili veštačke depresije sa visokim nivoom podzemnih voda, u kojima se privremeno ili stalno zadržava voda.

Hozzászólások

Hozzáadás

Keresés