Kelebijsko je najstarije vodeno telo okoline grada, voda mu je do 19. veka bila stalnija od vode Ludaškog jezera. Ištvan Ivanji, istoričar Subotice, piše da mu je dubina bila do dva metra i da je bilo bogato štukom. Trska je bila tako kvalitetna da je seča podlegala specijalnom porezu. Osim toga, ovo je važna tačka istorijsko-prirodnjačkog sećanja. Tu je dolazio da proučava ptice ornitolog Rihard Čornai, 1940-ih godina, o čemu svedoči njegov terenski dnevnik, koji čuva Gradski muzej. Poznati subotički botaničar Bela Šturc je obišao ovo mesto 1970-ih i takođe zabeležio njegove prirodne vrednosti. Biolog Ištvan Hulo odavde je pisao svoj diplomski rad o pticama u 1980-im godinama.

Sada je isušeno, ali i ovako vrvi od života. Znaju to svi Subotičani koji su jednom otkrili ovo mesto i od tada dolaze da prošetaju nasipom, da beru gljive, da se odmore od svakodnevne jurnjave.

Najstarije jezero u opštini više skoro nema vode, pa ga meštani zovu „rét", odnosno rit. Treba reći da je u isušivanju, kao i kod mnogih drugih šteta u prirodi naše okoline, ljudska ruka imala presudnu ulogu. Prema vodoinžinjeru Lajošu Hovanju, prilikom kopanja bageri su probušili prirodno korito i voda otiče u nepoznatom pravcu. Dok je Palićko jezero na primer, u toku njegove nama poznate istorije, presušivalo nekoliko puta, ovo jezero je u prošlosti imalo stabilnan vodni režim, iako se inače nalazi na najvišoj tački Telečke visoravni unutar naših granica Bačke - nešto oko 25 metara iznad nivoa Palićkog jezera! Kao dokaz prilažemo dve stare mape na kojima se vide jasne konture jezera, iste onakve kakve vidimo na današnjim mapama (od pre isušivanja). Na jednoj se jasno vidi latinski naziv - "Lacusa jev Arundine" - ili "Trščano jezero". Iz Istorijskog arhiva znamo da je toliko bilo bogato trskom i ona je bila takvog kvaliteta da je grad izdavao specijalne dozvole za njeno košenje i preduzetnicima je upotreba trske značila ozbiljan izvor prihoda, na šta se plaćao carski porez. Možda bi u današnjoj krizi povratak starim izolacionim materijalima i obrada trske mnogima poboljšali život - još jedan razlog da ovakva jezera ne predamo propadanju.

Na južnom obodu jezera nalazi se lesni brežuljak sa livadom koja je netaknuti ostatak nekadašnje ravničarsko-stepske vegatacije, jedna od zadnjih u opštini. U njoj se još može pronaći nekoliko primeraka divljeg zvončića (Campanula glomerata). Do 1980-ih godina pored jezera nalazio se Kelebijski jaroški pašnjak na kojem su pasla velika stada stoke. Propadanjem salaša i ekstenzivnog stočarstva postao je trn u očima sistema i zadruga ga je preorala. Dok se to nije desilo u njemu je živela tekunica (Citellus citellus), strogo zaštićena vrsta, danas izumrla sa čitavog područja Subotičke peščare. Jasno se sećam ovih zviždukavih glodara, ovde je bila verovatno najjača populacija u Bačkoj. Jedino ovde sam posmatrao hermelina (Mustela erminea), a nije falila ni vidra (Lutra lutra). Od ptica zabeleženo je preko 200 vrsta.

Mislim da je čovek direktno odgovoran da popravi štetu koju čini u prirodi. Ova mesta su bila tu mnogo pre nas. Prirodnim procesima propadaju za nekoliko vekova, dok taj proces "civilizovani" čovek skraćuje na samo nekoliko godina. Uspešni smo u rušenju, uništavanju, prljanju, ali ne i u unapređenju. Barem ako je uništavanje prirode u pitanju - radimo gotovo savršen "posao". Zahvaljujući toj činjenici danas nije lako u okolini Subotice izaći u "prirodu", jer takve gotovo da i nema.

Ipak, prema Evropskoj konvenciji o predelu, koju je i Srbija ratifikovala, zabranjeno je nasilno menjanje i uništavanje pejzaža. Kelebijski rit je i ovako, isušen, pa i sa preoranim pašnjakom, predeoni element i naše zajedničko nasleđe. Sudbina mu je nesigurna, budućnost neki vide u ponovnom iskopavanju i poribljavanju, čime bi se povratio nasilno mu oduzet život, ali u sadašnjoj krizi takve ideje bukvalno padaju u vodu.

Ne verujem da tu trebaju nekakva velika ulaganja - samo ga treba pustiti da živi! Ostavimo rit da živi svoj život, on je i danas pun vrednosti -- ako ne i riba, ali svakako zaštićenih vodozemaca i retkih ptica!

Hozzászólások

Hozzáadás Keresés

Đorđe Dragojlović  - Jezero presušilo   |178.223.67.xxx |04-03-2012 22:16:58 Zbog suše i navodnjavanja Kelebijsko jezero presušilo Nezapamćena suša je ovog leta otkrila dno Kelebijskog jezera. Voda je, kao i ranijih godina, korišćena za navodnjavanje okolnih "Peščarinih" voćnjaka, a pošto kiše nije bilo, nivo jezera se smanjivao. Istina, ovo se jezero puni podzemnim vodama, ali je i njihov nivo opao zbog izuzetno velike suše. Do pomora riba (najviše karasa) zbog isušivanja jezera, nije došlo, jer su je meštani sa okolnih salaša i ribolovci na vreme izlovili. Kiše koje su upravo stigle, verovatno će uticati da se voda u Kelebijsko jezero ponovo vrati. (Subotičke novine, broj 37, 16.09.1988. godine, strana 1) Hozzászólás | Felejj

Hozzászólás
Név:
Email:	do not notifynotify
Website:
Tárgy:
UBBKód:	-szín-világoskékfeketekékrózsaszínszürkezöldvilágoszöldbarnasötétkékolivaszínlilapirosezüstzöldeskékfehérsárga -nagyság-aprókicsiközepesnagyóriás
	Please input the anti-spam code that you can read in the image.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."