** Majdan je nakon više decenija njegovog života, od grube intervencije čoveka u predelu prerastao u jedno od naših kvalitetnijih kutaka prirode. Ovaj nekadašnji kop peska, danas omiljeno izletište Subotičana, još uvek je u fazi regeneracije. Pored svih organizama koji su ovde i ranije živeli, izbijajuća voda dovukla je mnoge nove. Na Majdan izlazimo radi čistog zraka, pecanja i kupanja, a često nas mimoilazi spoznaja o bogatstvu ovdašnjeg života. **

Područje Majdana se nalazi unutar Parka prirode Subotička šuma - Predela izuzetnih odlika Subotička peščara i unutar područja važnog za ptice (IBA), Subotička jezera i pustare. Ovo su odlike i epiteti koji mu obezbeđuju sve uslove da uđe i u buduću Evropsku mrežu zaštićenih područja Natura 2000. To je opravdano i prisustvom mnoštva retkih i prioritetnih vrsta, koje su same po sebi svojevrstan indikator vrednosti staništa, jer su u njemu našli svoje uslove preživljavanja.

Od ptica najvažnije su barske, čapljica (Ixobrycus minutus), gak (Nycticorax nycticorax), liska (Fulica atra), barske koke (Gallinula, Porzana, Rallus) i gnjurci (Tachybaptus ruficollis). Zatim pevačice tršćaka, poput velikog trstenjaka (Acrocephalus arundinaceus), a tu je i kukavica (Cuculus canorus), privučena upravo prisustvom manjih ptica u čijim gnezdima parazitira. Na seobi se pojavi nekoliko vrsta šljukarica, na primer barska šljuka (Gallinago gallinago), prudnik lipavac (Tringa glareola) i polojka (Actitis hypoleucos).

Tu su i neizbežne pčelarice (Merops apiaster) i bregunice (Riparia riparia), gnezdarice strmih odseka obala. Tokom blažih zima se pojavi i poneki tirkiznoplavi vodomar (Alcedo atthis), a u poslednje vreme u okolini se gnezdi i leganj (Caprimulgus europaeus), interesantna noćna vrsta.

Od leptira se kao najveća vrednost područja izdvaja veliki dukat (Lycaena dispar), a modrooki satir (Minois dryas), inače veoma lokalan, naseljava šume oko Majdana. Tu živi i nekoliko interesantnih pauka, npr. tigrasti (Agriope brunennichii) i ovaj njegov rođak sa slike (Agriope lobata). I voda ima svoje interesantne insekte, npr. gnjurca (Dityscus marginalis) i veslara (Hydrous piceus), a za vodu su vezani i vilini konjici kojih ovde ima više vrsta (Lestes virens, Coneagrion puella, Aeshna affinis, Libellula fulva, Crocothemis servilia, Sympetrum sanguineum). Isto važi i za predstavnike vodenih moljaca (Trichoptera) koji ovde uopšte nisu istraživani.

Voda Majdana ugošćuje mnoge životinje. Iako varira iz sezone u sezonu, dočarava nam atmosferu nekadašnjih močvara koje su zbog spuštanja podzemnih voda nestale iz depresija između peščanih dina. Pomenućemo žabe mukače (Bombina bombina), čiji glas je nezaobilazni deo panonskog ambijenta, mrmoljke (Triturus vulgaris) i barsku kornjaču (Emys orbicularis), kao i barske puževe (Radix auricularia), a od riba tu bi trebao da se nađe i čikov (Misgurnus fossilis) i bandar (Perca fluviatilis) a preživeo bi ovde i zaštićeni linjak (Tinca tinca). Nažalost, već su prisutne neke invazivne vrste, kao što je severnoamerički sunčani karas (Lepomis gibbosus).

Od biljaka najznačajnije su: barska iva (Salix cinerea) i ruzmarinolisna vrba (Salix rosmarinifolia), šuškavac (Rhinanthus sp.), selančica (Blackstonia acuminata), mešinka (Utricularia sp.).

Vidra (Lutra lutra) još nije viđena, ali Majdan joj kao stanište odgovara, pa bi se uz manju smetnju i pojavila, što se odnosi i na druge osetljivije vrste. Mnoge od vrsta ovog kraja su nestale, ali ako Majdan održavamo čistim i ne pravimo preveliku buku, možda se još i mogu pojaviti.

Voda je oživela i peščarsku šumu oko Majdana, gde ćete osim zeca, srne i lisice moći videti i poneku vevericu (Sciurus vulgaris), koja se ovde najčeće hrani šišarkama i zbog toga joj je dlaka tamne boje. Od gmizavaca šume najčešći je zeleni gušter (Lacerta viridis) koji zna da nas uplaši velikim skokovima u šipražju. Biljke poput strogo zaštićenog kovilja (Stipa joannis) stvaraju nezaboravnu atmosferu sa vlasima koje izgledaju kao kosa devojke kojom se igra vetar.

Ovo je ranjiv dragulj prirode. Ptice su najosetljivije u prolećnom periodu, kada se gnezde; naročito nije dobro vrzmati se oko rupa koje bregunice i pčelarice kopaju u strmoj obali, jer su ove lepe i korisne ptice zbog stalnog ometanja počele da odlaze sa Majdana!

Majdan je bio i ostao izvor neiscrpnih otkrića i lepota, ali će za nas biti ono što jeste samo ako ga ne prljamo, ako ga čuvamo - ponašajmo se tako da ga sačuvamo i za buduća pokoljenja.

Hozzászólások

Hozzáadás Keresés

Hozzászólás
Név:
Email:	do not notifynotify
Website:
Tárgy:
UBBKód:	-szín-világoskékfeketekékrózsaszínszürkezöldvilágoszöldbarnasötétkékolivaszínlilapirosezüstzöldeskékfehérsárga -nagyság-aprókicsiközepesnagyóriás
	Please input the anti-spam code that you can read in the image.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."