Visoka cena pogrešne politike

Home Subotica Οικονομία Cultura Society Vox populi Képtár Archive Contact

10.02.2012

Kako sam postao Jugosloven

Đorđe Dragojlović

Nisam oduvek bio Jugosloven, iako sam se rodio u Jugoslaviji... Koje više nema, ali to ne znači da je iz naših srca nestalo nešto što je grupa mudrosera odlučila da ima da ga nema, pa još to izvela u moru (tuđe, ne svoje, naravno) krvi. Ta Jugoslavija i danas predstavlja deo mene, deo mog identiteta. I to mi niko ne može oduzeti. ...

Belföld | Magyar Szó Magyar Szó Milka szindróma Goran Ješić Kinek fütyül a rigó? Jégpáncélban a Vaskapu Ellenőrzik a csatornahálózatra történő csatlakozásokat Óbecsén Szabadka | Magyar Szó Magyar Szó A palicsi Fontana épületébe szállították a menekülteket Mi a véleménye arról, hogy nincs tanítás az általános- és középiskolákban? Megnyitottak még egy melegedőt Hegymászók segítenek a jégcsapok eltávolításában Változatlan vizsgaidőpontok Danas dnevne novine: Srbija Danas dnevne novine; vesti za 10/02/2012. Rekordna potrošnja energenata Sve češće pucaju vodovodne cevi Solidarnost sa stanovnicima neformalnih naselja Prelaz preko zaleđenog Savskog jezera opasan i strogo zabranjen Autobus na liniji 65 upao u rupu Rade svi domovi zdravlja u gradu Bez zastoja u snabdevanju apoteka Proizvodnja struje nije ugrožena Investicija od 73 miliona dinara Invalidi dobijaju svoju bolnicu

Visoka cena pogrešne politike

Szabadka

Neven Primorac

U petak (6. marta) popodne je u Kelebiji (Republika Mađarska) istoričar Mikloš Miškolci održao predavanje o događajima vezanim za kraj I svetskog rata. Granica koja je tada povučena je nakon više stotina godina zajedničke istorije razdvojila Suboticu od Kelebije. Ovaj plodni publicista bunjevačko-mađarskog porekla je kao sedmogodišnjak napustio Suboticu, jer su mu se roditelji nakon II svetskog rata želeli nastaniti u Mađarskoj. Između ostalog je obradio bližu istoriju Kelebije i Tompe.

Miškolci je tokom predavanja naglasio da je mađarska politika prema manjinama u Austrougarskoj monarhiji bila pogrešna i da je zato kažnjena visokom cenom, gubitkom dve trećine teritorija tadašnje Velike Mađarske. No, gubitak dela Bačke i Vojvodine mađarsku naciju uopšteno nije toliko boleo kao gubitak Transilvanije i drugih delova, jer je ovaj kraj bio nacionalno mešovit, i jer je tokom dugog perioda turskih najezdi bio vojna krajina. On je podsetio da su Mađari pred Turcima napustili ove krajeve, a da su tada većinom ostali Srbi i Bunjevci. Dodao je da je stanovništvo Subotice na prelazu u XX vek bilo pola Mađarsko, a pola slovensko, te da je ona bila "glavni grad" Bunjevaca.

Međutim, ulazak srpske vojske u Suboticu nije bio u skladu sa odredbama primirja od 3. novembra 1918. sklopljenom u Padovi, koje je garantovalo nedodirljivost granica Mađarske. Ukazao je na okolnosti pod kojima je tadašnji mađarski premijer otputovao u Beograd na susret sa zapovednikom južnog bojišta Antante, Franše Depereom, kada je dobio jednostranu ponudu da potpiše mir pod demarkacionom linijom koja je kasnije prihvaćena Trianonskim mirovnim diktatom.

Govoreći o opisima tadašnjih događaja, naglasio je veliki haos u političkom i javnom životu Budimpešte, što je uslovilo da značajne vojne snage polože oružje pred malobrojnim srpskim snagama koje su stigle vozom iz Novog Sada, zauzele Željezničku stanicu, Gradsku kuću, Elektrodistribuciju, i koje su počele patrolirati gradom. Ukazao je da je stanovništvo smatralo da je rakija lek protiv tadašnje velike epidemije španske groznice, i da je pola grada bilo pijano. Nakon održavanja Velike narodne Skupštine u Novom Sadu, koja nije pravično reprezentovala zastupljeno stanovništvo, vlast je prešla u ruke pobednika, a jedna od prvih mera je bilo obavezno postavljanje ćiriličnih natpisa na radnjama. S obzirom da je u gradu bio samo jedan firmopisac koji je pisao ćirilicu, ni nakon nedelju dana nije bilo značajnijeg pomaka te su polupani izlozi firmi koje nisu udovoljile toj odredbi, pa je do tada bleštavi austrougarski grad potonuo u balkanski mrak. Zatim je došla cenzura, polaganje zakletve kralju, oduzimanje zemlje velikoposednicima i dodeljivanje dobrovoljcima, zbog čega je prostor Vojvodine napustilo preko 30.000 Mađara.

Glavne razloge mađarske Trianonske tragedije ovaj istraživač vidi u lošoj politici i pritiscima prema manjinama, što se nije slučajno državi obilo o glavu. To se odnosilo i na Bunjevce koji su zdušno prihvatili nov režim.

Tridesetak okupljenih meštana se nakon predavanja uključilo u razgovor evocirajući uspomene svojih predaka na period kada se između njihovog sela i Subotice spustila granica koja je pokidala dotadašnji ritam života i vezu sa Suboticom.

Tehničkim uređenjem granice je 1922. godine Morahalom ipak prešao pod okrilje Mađarske. Nakon II svetskog rata je Trianonska granica opet uspostavljena, a pre njenog stupanja na snagu je mnogima dato pola sata da se spakuju i presele u Mađarsku.

U Kelebiji živi dosta ljudi kod kojih u krštenicama piše da su rođeni u Subotici, koji posećuju Suboticu, mesto kojem su pripadali njihovi preci, i za koje ih vežu rodbinske veze. Predavanje je prošlo bez ijednog negativnog tona prema istorijskim okolnostima ili bilo kojim učesnicima tog procesa, koji je ostavio težak trag na mađarskoj naciji.

Hozzászólások

Hozzáadás

Keresés