Skupština grada Subotice je na sednici održanoj 15. juna 2011. godine donela odluku o pokretanju izrade Strategije lokalnog održivog razvoja Grada Subotice za period od 2012. do 2021. godine. Osnovni razlog za izradu nove Strategije je što sada važećoj rok ističe 2012. godine.

Doduše, nije sasvim jasan naziv dokumenta. Naglašavanjem da se radi o lokalnom i održivom razvoju sugeriše se da grad može da donese i odluku o izradi strategije globalnog održivog razvoja, ili odluku o strategiji globalnog neodrživog razvoja, pa i odluku o izradi strategije lokalnog neodrživog razvoja. No, bez obzira na naziv dokumenta, vredi razmotriti značaj i domete izrade strategije razvoja za narednih deset godina, imajući u vidu i efekte strategije čija važnost ističe 2012. godine. Mišljenja o značaju strategija razvoja su vrlo podeljena, od toga da bez takvog dokumenta šire i uže društvene zajednice ne mogu obezbediti stabilan razvoj, pa do toga da su oni potpuno izlišni. Zastupnici prvog mišljenja su mahom političari i oni koji žive od izrade strategija. Drugi stav zastupaju najčešće oni koji treba da finansiraju izradu strategija, bilo posredno bilo neposredno. Do nesporazuma dolazi jer se pod pojmom strategija razvoja podrazumevaju najrazličitije stvari, naime, sam pojam nije jednoznačno definisan.

Strategije razvoja usvajaju vrlo različiti subjekti: privredna društva, države, pojedini državni organi (za posebne grane), lokalne zajednice, regionalne i međunarodne asocijacije... Prirodno je da se sadržina tih strategija značajno razlikuje, pa je za otklanjanje nesporazuma potrebno jasno utvrditi ko donosi strategiju. Isto je tako važno tačno definisati svrhu i cilj donošenja strategije.

Tu naravno nisu dovoljni razlozi postojanje zakonske obaveze, niti to što prethodnoj strategiji ističe važnost 2012.  godine.

Ako se prihvati da je izrada strategije razvoja grada poželjna i korisna, treba odgovoriti na nekoliko pitanja:

1. Šta treba da se definiše strategijom. Strategija treba da utvrdi ciljeve koje treba dostići u narednih deset godina. Broj ciljeva treba da je ograničen i međusobno konzistentan. I odmah na početku dolazimo do najtežeg pitanja izrade strategije za grad -- naime, ko definiše te ciljeve. Naravno, u jednoj demokratski uređenoj zemlji, ti ciljevi bi trebalo da predstvaljaju ciljeve i težnje većine građana. Poteškoću predstavlja kako doći do tog većinskog mišljenja. Neke oprobane forme, poput javnih rasprava po mesnim zajednicama, strukovnim udruženjima. nisu dale očekivane rezultate. Broj i struktura učesnika na tim skupovima nikako se ne bi mogli nazvati reprezentativnim. Prilikom izrade strategije ekonomskog razvoja 2007.-2011.  problem uključivanja šireg kruga građana u definisanje ciljeva pokušao se rešiti formiranjem radnih grupa za pojedine oblasti. Rezultat nije moguće oceniti zadovoljavajućim: svaka radna grupa je svoju oblast proglašavala prirotetom. Naravno, ni ovde nije moguće govoriti o zadovoljavajućoj reprezentativnosti.

U uslovima predstavničke demokratije odbornici skupštine bi kao reprezenti građana  trebali definisati te ciljeve, Da bi mogli utvrditi ciljeve koji predstavljaju i ciljeve građana morali bi biti u tesnoj vezi sa svojom izbornom bazom, učesvovati u rešavanju dnevnih problema građana i preko takvih aktivnosti znati težnje i želje građana svoje izborne baze i kroz proces usaglašavanja sa isto tako informisanim odbornicima doći do zajedničkih, kompromisnih ciljeva. Koliko smo daleko od ovakve mogućnosti u uslovima partokratije i proporcionalnog izbornog sistema ne treba posebno naglašavati.

2. Kao što je rečeno broj ciljeva treba da je ograničen. Pored toga, utvrđeni ciljevi treba da su takvi da organi lokalne zajednice mogu svojim merama i aktivnostima uticati na njihovo ostvarenje. Ima mnogo primera koji pokazuju svu jalovost pokušaja da se utvrde ciljevi na čiju realizaciju se ne može uticati. Jedan od primera su površine pod navodnjavanjem. Nema ni jednog planskog dokumenta poslednjih trideset godina u Vojvodini kojim se ne predviđa povećanje površina pod navodnjavanjem, pa ipak, površine se, na neki volšeban način, ne povećavaju. Razlog je jednostavan: Pokrajinane može svojim merama uticati na realizaciju tog cilja. Taj cilj se može realizovati samo tako da se na nivou države vodi agrarna politka koja će poljoprivredne proizvođače učiniti materijalno zainteresovanim za navodnjavanje. (Tu se najmanje misli na davanje povoljnih kredita. Naime, u ovoj zemlji krajnji domet razmišljanja tvoraca agrarne politike su visina otkupnih cena i povoljni krediti, a to je samo mali segment u arsenalu mera agrarne politike, svakako ne najznačajniji).

I strategija ekonomskog razvoja 2007.-2011. godine je puna postavljenih ciljeva na čiju realizaciju lokalna samouprava ne može uticati. U pomenutoj strategiji oblast B je puna takvih bisera. Pa tako u delu koji govori o podizanju ukupnog nivoa kvaliteta proizvoda,  što je pretpostavljamo cilj, stoji uput kako će se to realizovati: "Ovo je moguće obezbediti razvojem efektivnih proizvodnih sistema (!!!) što podrazumeva a) integralni prilaz razvoju proizvoda, b) optimizirane tehnološke postupke, c) efikasnu organizaciju i upravljanje preduzećem, d) sistem menadžmenta kvalitetom ".

Ovo neko napisa, skupština usvoji i ostaše živi. Nastranu što ova gomila praznih fraza ništa ne znači, bilo bi  zanimljivo čuti od autora kako zamišlja da lokalna samouprava obezbedi ostvarenje ovog cilja. Pri tom, da podsetimo da su "efektivni proizvodni sistemi" privatno vlasništvo kojim najčešće upravlja profesionalni upravljački tim koji mnogo bolje zna "integralni prilaz razvoju proizvoda" (ma šta to značilo) nego opštinska birokratija ili pisac strategije.

Konačno, izabrani ciljevi treba da su takvi da njihovim ostvarenjem nastane kvalitativno novo stanje u datoj oblasti ili barem pokrenu prosesi koji će dovesti do takvog stanja.

3. Značajno pitanje izrade svake strategije je i kako definisati ciljeve. Ciljevi se mogu definisati kvantitativno, kvalitativno, i u širokoj kombinaciji ova dva načina. Svakako je na prvi pogled najprimamljivije da se ciljevi definišu kvantitativno. Kvantitavno definisani ciljevi su jednoznačni i najjednostavnije je praćenje njihove realizacije. Međutim, izrada strategije razvoja za desetogodišnji period podrazumeva sa jedne strane sposobnost sagledavanja trendova za narednih deset godina, a sa druge strane sposobnost uticaja na buduće događaje. Društveni i ekonomski razvoj sastoji se od velikog broja interakcija društvenih subjekata, tako da je valorizacija pojedinih uticaja vrlo teška, katkad i potpuno nemoguća.Kao primer možemo da navedemo strategiju privrednog razvoja Srbije za perid 2006.-2012. godine, u kojoj su predviđena ulaganja više od 60 milijardi dolara (velikim delom strana direktna ulaganja), zapošljavanje 750.000 ljudi, značajna izmena privredne strukture... Šta je postignuto, ne treba komentarisati. Fijasko nije nastao zato što tehnike planiranja nisu korektno primenjene, nego iz pomenutog razloga nemogućnosti predviđanja mnogih događaja. Naravno, ovo nije samo naš specifikum: Lisabonska strategija Evropske unije za period 2000.-2010. tako je neslavno završila da se danas njeno spominjanje smatra nedostatkom digniteta.

Druga mogućnost je da se ciljevi definišu kao postizanje nekih poželjnih promena, bez preteranih kvantifikacija. Praktično, da strategija služi kao putokaz na putu postizanja na ranije iznesen način zajednički definisanih ciljeva. Skupština, ili neka njena tela bi posle pojedinih etapa realizacije analizirala rezultate i usvajala eventualne korekture.

4. I, još jednom da se vratimo na odnos građanina i strategije razvoja. Naglasili smo značaj načina utvrđivanja ciljeva u strategiji. Drugi značajan momenat je odgovornost za realizaciju strategije. Dosadašnja je praksa da doneta strategija nikoga ne obavezuje, niko nije odgovoran za realizaciju usvojene strategije. Pitanje odgovornosti nosilaca javnih funkcija za realizaciju strategije je značajno zbog odnosa građana prema zadacima iz strategije. Samo u slučaju da su građani učestvovali u utvrđivanju ciljeva strategije i uvere se da su zadaci iz strategije obavezujući za nosioce javnih funkcija biće spremni da se i sami angažuju u raelizaciji strategije. Od presudnog značaja za uspešnu realizaciju svake strategije je učešće građana u njenom ostvarenju. Samo lokalna birokratija ne može uspešno realizovati ni jednu strategiju. Stvarnu šansu za uspešnu realizaciju ima samo strategija koja odslikava težnje većine građana i za čiju realizaciju odgovornost preuzmu nosioci javnih funkcija. U takvim uslovima i građani će biti spremni da svoje (i privatne) aktivnosti prilagode potrebama realizacije strategije.

Na kraju pitanje: da li je korisno, ili možda nije, praviti strategiju razvoja grada za period 2012. - 2022. godine?

Imajući u vidu koje preduslove treba obezbedit da bi se kvaliteno uradila takva strategija, koja bi utvrdila valjane ciljeve, utvrdila aktivnosti koje bi obezbedile realizaciju postavljenih ciljeva, i obezbedila odgovornu realizaciju tih aktivnosti, mišljenja smo da ne bi bilo korisno. Naime, u datim društvenim okolnostima ne mogu se obezbediti potrebni preduslovi za kvalitetnu izradu strategije.

Ukoliko postoji zakonska obaveza da se strategija mora usvojiti, treba poštovati samo dva kriterijuma: da se potroši što manje vremena na izradu strategije, i da se potroši što manje para.

Hozzászólások

Hozzáadás Keresés

Hozzászólás
Név:
Email:	do not notifynotify
Website:
Tárgy:
UBBKód:	-szín-világoskékfeketekékrózsaszínszürkezöldvilágoszöldbarnasötétkékolivaszínlilapirosezüstzöldeskékfehérsárga -nagyság-aprókicsiközepesnagyóriás
	Please input the anti-spam code that you can read in the image.

 

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."